Žitelji Delimeđa, Potreba, Koniča, Glogovika i drugih sela na Pešterskoj visoravni pokreću ovih dana akciju za pomoć supružnicima Muneveru i Elmi Sašanin iz zaseoka Dobri Dub, koji sa decom Ajšom, Esmerom i Aminom žive u jednom sobičku oronule i zimi užasno hladne kuće, stare više od stotinu godina. Jedva prehranjuju svoje mališane, u svemu oskudevaju i maštaju o bar jednoj toploj sobici „tri sa tri“ i kupatilu o kome, kako ističe glava porodice Munever, maštaju od rođenja.
– Mi smo i do sada, koliko smo mogli, pomagali ovoj porodici, jer su vrlo siromašni, a izuzetno pošteni i radni ljudi. Kupimo im povremeno namirnice, izmirimo dug u lokalnoj prodavnici ili pomognemo da plate struju, ali to nije dovoljno da se poboljša njihov preteški život. Pošto sami ne možemo mnogo, odlučili smo da se obratimo „Vestima“, našoj dijaspori i humanitarcu Hidu Muratoviću. Mnogima su pomogli u ovom kraju, verujemo da će pomoći i našim dobrim komšijama – priča jedan od žitelja Dobrog Duba.
Ističe i da je širom Evrope mnogo Pešteraca i da se nada da će pomoć najpre stići od njih.
– Ne možemo reći da baš gladujemo, niti bi to rodbina i naše komšije dozvolile, ali dešavalo nam se da ostanemo bez kilograma brašna ili litra zejtina. Često smo prinuđeni da u seoskoj prodavnici namirnice uzimamo na veresiju, pošto nikakvih prihoda nemamo, čak ni socijalnu pomoć. Dug izmirujemo kada ja koji dinar zaradim nadničeći, obično kopam, sečem šumu i cepam drva. Ni jedan posao ne odbijam, jer deca ne smeju da gladuju. Valja ih i obući i najstariju Ajšu spremiti za školu – priča Munever.
Naglašava da je sa suprugom Elmom sve pokušao da se nekako izvuče iz siromaštva, koje ga prati kroz ceo život, ali da, uprkos trudu i radu, i dalje žive u muci i oskudici. Kao i većina drugih siromašnih žitelja ovog dela Srbije, i porodica Sašanin „sanja“ novu kuću, makar i najmanju, i kupatilo kome bi se najviše obradovala deca.
– Kupamo se kod rođaka, a deca često u metalnom koritu, i uvek se Bogu molimo da nam pomogne da promenimo naš život i da i mi imamo svoje kupatilo, koje nam je najpotrebnije zimi kada su na Pešteru veliki mrazevi i nikuda se ne može iz kuće. Deca nas pitaju i zašto nemamo televizor, a drugi imaju, najstarija Ajša čula je i za mobilni telefon i kompjuter, ništa od toga ne možemo da im priuštimo – žali se Elma Sašanin.
– Poznati su mi problemi ove porodice, zaista žive mučno i teško. Pošto su radni i veoma dobri i pošteni ljudi, učinićemo sve da im pomognemo. Nažalost, nisu jedini, mnogo je ovakvih porodica na Pešteru, Goliji, Rogozni i Kopaoniku, mnogo je i starih koji žive sami i nema ko da im pomogne, a ima i bolesnih o kojima država uopšte ne brine – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
Hido dolazi sa prvom pomoći
Hido Muratović će vrlo brzo posetiti porodicu Sašanin, odneti im prvu pomoć i dogovoriti pravce daljeg delovanja.
– Videćemo kako će se odazvati dijaspora, poznajući naš narod u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i drugim evropskim zemljama, gde živi više od 30.000 Sandžaklija, ali i u Americi, Kanadi i Australiji, odakle nam takođe stiže puno pomoći, siguran sam da ćemo im uskoro i kuću započeti – kaže Muratović.
Krava jedina nada
Porodica Sašanin dugo nije imala ništa od stoke, a tek nedavno uspela je da kupi kravu koja, kako ističu Munever i Elma, ne dovoljava da deca budu gladna.
– Borićemo se da nabavimo još jednu, da imamo još više mleka i da od prodaje sira kupujemo druge namirnice. Pokušaćemo i sa kozama, sve smo spremni da radimo samo da našoj deci bude bolje – ističe Elma.
