Da dobroti naših vernih čitalaca nema kraja, potvrđuje i nedavno pristiglo pismo sledeće sadržine:
„Posredstvom Humanitarnog mosta „Vesti“ i portala Ljudske sudbine Hida Muratovića, godinama pratim šta se dešava u mom rodnom kraju i vašu tešku muku i borbu sa bolestima, siromaštvom i drugim nedaćama. Sada vam, prvi put, a nadam se ne i poslednji, šaljem i skromnu pomoć. Želim vam da se i dalje hrabro borite, da se ne predajete i da u zdravlju dočekate proleće i neke bolje dane, a na državu Srbiju apelujem da vam pomogne.“
Ove reči uputila je čitateljka Lejla Selmanović, rodom sa Peštera, koja živi i radi u jednom malom mestu na severu Nemačke. Zbog obaveza retko dolazi na Pešter, ali je, kako naglašava, srcem i dušom sa svojim narodom u domovini. Posebno sa starima, nemoćnima i siromašnima. Uz pismo, Lejla je poslala i 300 evra, po 100 evra za Bajru Suljević i Vukomira Tomovića iz Novog Pazara i porodicu Raha Baždara iz Sjenice.
Žive od sevapa dobrih ljudi
– Moja teško bolesna i 26 godina nepokretna ćerka Arijeta i ja živimo od skromne socijalne pomoći i sevapa dobrih ljudi. Dobrotvori iz ovog kraja i iz dijaspore pomažu nam da preživimo. Da nije njihovih donacija verovatno bismo bile „na ulici“ i bez igde ičega, jer ne bismo mogle da platimo kiriju, struju i ogrev, niti da kupimo namirnice i lekove. Hvala beskrajno humanoj Lejli, Bog neka je čuva – poručuje Bajra Suljević, samohrana i teško bolesna majka iz Novog Pazara.
Slične sudbine je i samohrani otac Vukomir Tomović, takođe iz Novog Pazara, koji godinama sam brine o paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu. I on je ozbiljno bolestan, ne može da radi, a nema ni penziju. Čitaoci „Vesti“ svojevremeno su mu izgradili kuću, pa bar, kao Bajra, ne mora da plaća kiriju, ali se i on suočava sa brojnim nedaćama.
– Svaka pomoć nama je „kao kuća“ i zlata nam je vredna. Kupićemo lekove i namirnice, a ako šta preostane platićemo i struju. Do neba smo zahvalni donatorki Lejli iz Nemačke, želimo joj svaku sreću – rekao je Vukomir.
Ostali bez svega
Donaciji su se mnogo obradovali i starina Raho Baždar iz Sjenice, koji je mesecima prikovan za bolesničku postelju i njegovi takođe bolesni naslednici: Elko, Safija, Sabaheta i Ela.
– Donacija iz Nemačke ide za lekove i hranu, svega nam je ponestalo. Dobri ljudi nas održavaju u životu, da nije njihove pomoći pomrli bismo od gladi – ističe Elko Baždar.
Pored humane Lejle, donaciju od 100 evra poslala je i porodica Krsmanović iz Švedske. Od toga je po 50 evra namenila za Velibora Nikolića iz Dragaljevine podno Peštera, koji u bespuću i planinskoj zabiti sam brine o teško bolesnoj i više puta operisanoj majci Stojanki, kao i hrabrom Hidajetu Pljakiću, čoveku bez obe noge, koji sa bolesnom suprugom Bajramkom živi u selu Oraše kod Tutina.
– Upravo sakupljamo novac za lečenje supruge Bajramke koja krajem meseca u Beogradu treba da operiše oba kuka. Biće nam potrebno za prevoz i boravak u Beogradu, svaki evro nam je dragocen – kaže, uz veliku zahvalnost donatorima iz Švedske, Hidajet Pljakić.
Gorivo najpreče
Velibor Nikolić iz Dragaljevine veli da će mu donacija Krsmanovića iz Švedske omogućiti da kupi gorivo za traktor kojim kaljavim i jedva prohodnim planinskim putevima majku Stojanku vozi na terapije i kontrole u Novi Pazar.
Obradovan i odlikaš
Donacija od 100 švajcarskih franaka stigla je i na Goliju, a voljom anonimnog donatora iz Lugana, podelili su je (po 50 franaka) đaci pešaci Nikola Matković iz zabitog Vučinića na sjeničkoj strani planine i Nikola Petronijević iz sela Joše na novopazarskom delu Golije.
– Platiću prevoz do Novog Pazara, svakog dana pola puta prepešačim, a drugu polovinu pređem autobusom. Bude i dana kada nemam za kartu, pa prepešačim duplu turu. Čitaoci „Vesti“ često mi pomažu, mnogo su učinili i za moje siromašne roditelje Slavomira i Jevrosimu, hvala im beskrajno na tome – priča Nikola Matković, odličan učenik četvrtog razreda novopazarske gimnazije.
Hvala za svaki evro
Matkovićev imenjak s druge strane planine Nikola Petronijević, kaže da će donaciju potrošiti za unutrašnje uređenje kuće koju su im izgradili čitaoci „Vesti“.
– Hvala za svaki evro, svaku pomoć i podršku, svaki crep i svaku pločicu u našem kupatilu. Anonimnom donatoru poručujem da ću i dalje biti dobar đak i da mi dugo i naporno pešačenje do škole u Šaronjama neće biti problem – ističe Petronijević.
