Našem nedavnom apelu za pomoć Miljojki Aksentijević, Stani Minić, Kati Bašić, Fehi Ćosović, Kimeti Grišević i drugim usamljenim staricama na Rogozni, Goliji i Pešteru, koje s mnogo zebnje i neizvesnosti, u nemaštini i bez ogreva i najosnovnijih namirnica, dočekuju zimu, prva se odazvala Baka Ana iz Kanbere u Australiji.
Podsećanja radi, ona je Miljojki Aksentijević iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni poslala 300 dolara (175 evra), a dobro je poznata po tome što redovno šalje pomoć starima i bolesnima u ovom i drugim delovima Srbije.
– Mnogo mi znači ova pomoć. Od prošle jeseni nisam dobila ništa, a onu crkavicu što sam čuvala od prošle godine, kad su mi dobri ljudi mnogo pomogli, već sam potrošila. Nešto za utopljavanje kuće, ako se moj oronuli dom uopšte može nazvati kućom, nešto za struju, a najviše za hranu i lekove, koje mi iz Novog Pazara donosi dobri poštar Rade Joković. Baš sam brinula kako ću bez igde ičega prezimiti zimu koja samo što nije stigla – priča baka Miljojka koja se decenijama (sama) junački bori sa svim nedaćama na surovoj, napuštenoj planini i dodaje:
– Da nije ovih donacija i povremene pomoći komšija iz Žunjevića i susednih sela, umrla bih od gladi. Penziju nemam, socijalu nisam ostvarila, nemam ni zdravstveno osiguranje, a i šta će mi, kad kod lekara nisam bila bar desetak godina. Pošto me muče kostobolja i išijas, znam šta mi treba od lekova, masti i gelova i to kad imam novca preko poštara Radeta i naručujem iz Novog Pazara. Nažalost, sve mnogo košta, pa često moram i da trpim bolove – priča baka Miljojka.
Moli nas da prenesemo neizmernu zahvalnost Baka Ani iz Kanbere, ali i svim drugim čitaocima „Vesti“ koji su joj pomagali prošle i ranijih godina. Da toga nije bilo, veliko je pitanje da li bi i ovu zimu dočekala.
Pokušala je baka Miljojka prošle jeseni da, donacijom ove dobročiniteljke iz Australije, bar malo popravi i utopli kućerak u kome živi kako se ne bi smrzla kad na planini bude i minus 40 stepeni.
– Niko od majstora s Rogozne nije hteo da se upusti u ovaj posao, svi se boje da će se, ako bilo šta čačnu, moja kućica od blata i baskija srušiti. Malo su zatvorili rupe, promenili crepove koji su prokišnjavali i ugradili nova ulazna vrata. Od utopljavanja stiroporom smo odustali jer to nije moglo da se izvede. Prošle zime potrošila sam mnogo drva koja sam na vreme spremila, a za ovu sam spremila samo metar. Uglavnom siću koju sam sama donosila iz šume. Obećali su mi neki momci iz susednih sela pomoć, ako ne dođu na mobu, ne piše mi se dobro – žali se baka Miljojka.
Naglašava da su usamljeni starci, kao što je ona, potpuno napušteni i da grad Novi Pazar i država Srbija uopšte ne haju za njihove nevolje.
– Bojim se da ću umreti a da niko neće znati da sam se preselila na neki – u Boga se nadam – bolji svet. Zato sam zamolila jednog svog rođaka da telefonom što češće proverava jesam li živa, ali i tu ima problema jer je telefon star, a i ja slabo vidim. Ako i „odem“, volela bi samo da se ne mučim, da zaspim i da se ne probudim. Do tada, boriću se kako se svih ovih godina i decenija borim – poručuje ova hrabra baka s Rogozne.
Kad kurjaci lupaju na prozor
Baka Miljojka živi na periferiji sela, a od najbližeg suseda udaljena je četiri kilometra. Kad napadaju veliki snegovi vukovi joj često dolaze „u posetu“ i zavijaju oko kuće, a jednom su joj lupali na prozor.
– Umrla sam od straha da ne provale vrata ili prozor. I sada za svaki slučaj uz vrata stavim jedan stari metalni krevet – priča starica.
Pomoć čekaju i druge bake
Potpuno nespremne zimu dočekuju i bake: Stana Minić iz Dragočeva na Rogozni, Kata Bašić iz Svilanova na Goliji, Feha Ćosović iz Braćaka na Pešteru, Kimeta Grišević iz Belih Voda kod Novog Pazara i mnoge druge. U nevolji je i polušlogirani Dušimir Vuksanović jedini žitelj zabitog sela Pačevina na padinama Golije.
– Bar stotinu starih i nemoćnih u ovom kraju bez igde ikoge i bilo čega čeka zimu, apelujem na sve dobre ljude da im pomognu – poručuje humanitarac Hido Muratović.
