Mitropolit raško-prizrenski Teodosije uručio je, po blagoslovu patrijarha Porfirija, Orden Svetog kneza Lazara kompozitoru i tekstopiscu iz Orahovca, Gavrilu Kujundžiću – Gavri, poručivši:
„Posebno sam srećan što je ovo odlikovanje došlo u Orahovac. On nosi ovaj orden, ali krst nosi zajedno sa svima vama, svedočeći veru i ostajući na ovim svetim prostorima. G. Gavrilo Kujundžić je prvi koji je primio ovo visoko odlikovanje naše Crkve, koje je odnedavno ustanovljeno“, kazao je mitropolit.
Čestitajući odlikovanje, sabrani vernici su molitveno poželeli: „Na mnogaja ljeta našem Gavrilu Kujundžiću!“
Sam dobitnik priznanja ushićeno je izjavio da mu je ovo najveća radost, uz prošlogodišnje Sretenjsko odlikovanje, koje mu je uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Danas mi je srce puno više nego što reči mogu da opišu. Veliko i blagosloveno priznanje stiglo je u moje ruke. Orden cara Lazara, kojim me je odlikovalo Njegovo Visokopreosveštenstvo g. Teodosije, a koji mi je lično poslat po blagoslovu Njegove Svetosti patrijarha srpskog g. Porfirija. Ovo odlikovanje ne doživljavam kao svoje. U njemu su svi moji Orahovčani: svaki osmeh, svaka suza, svaka molitva i svaka nada koju smo zajedno nosili. To je orden našeg zajedništva, istrajnosti i vere“, kaže Gavrilo Kujundžić.
Gavra je bio i muzički vođa mnogo poznatijih „Kosovskih božura“, hora sastavljenog od dece iz preostalih sredina širom Kosmeta – onih kojima se lično poklonio i jedan od najboljih svetskih reditelja Nikita Mihalkov i uručio im ruski orden.
Jedan je od retkih kompozitora čije se pesme „Orahovcu, bašto rajska“ i „Đenerale“ pevaju horski među navijačima, pogotovu Crvene zvezde.
Pogled redakcije portala Vesti Online
O „pet dana orahovačkog pakla“ jula 1998. koji je Srbe iz Orahovca i okoline iznenadio, jer su među napadačima bile i njihove komšije, Gavrilo Kujundžić je napisao pesmu zahvalnosti starešini PJUP iz Prizrena Veljku Radenoviću, koga je narod, zbog svega što je tada učinio za njih, nazivao Đeneralom. Pesma je doživela ogromnu popularnost, a na Marakani se na humanitarnim koncertima peva i danas, uz glasove navijača Crvene zvezde. Veljko se preselio 2012. godine, ali je pesma o njemu ostala da se prenosi sa kolena na koleno među vaskolikim srpskim narodom.
„Napisao sam tu pesmu onog momenta kad sam ispred crkve video mog prijatelja i druga Veljka, koga sam dugo poznavao. Tad sam shvatio da smo oslobođeni; bila su to strašna četiri dana opsade“, prisetio se Gavra i priznao da je zaplakao, jer je prva žrtva opsade bio njegov sestrić, koga je pogodio snajperski metak arnautskih drumskih i šumskih hordi.
Piše: Siniša Kostić
