Duže od tri decenije Hidajet Pljakić (58), rodom iz sela Vrapče kod Tutina, živi bez obe noge i neverovatnom hrabrošću i upornošću, o čemu su „Vesti“ mnogo puta pisale, bori se za golo preživljavanje, a skoro dvadeset godina uz njega su povremeno naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz celog sveta i ovog kraja koji su mu svojevremeno u selu Oraše kod Ribarića kupili kuću, motorna kolica, razne uređaje za domaćinstvo i uvek kad mu je bilo teško, priticali u pomoć.
Dobrota
Krajem prošle godine, ponovo zahvaljujući ljudskoj dobroti, Hidajet se, da bi bio bliže lekarima, preselio u Novi Pazar, uz pomoć dobrotvora iz dijaspore, kupio je(dobrim delom i na kredit) i manji stan, ali i dalje živi teško i jedva opstaje. Nikakvih prihoda nema, donacije naših čitalaca potpuno su presahle, već mesecima niko ga ne obilazi, a osim totalnog invaliditeta i nesposobnosti muče ga srčane i stomačne bolesti i dijabetes. Da nevolja bude još veća i Hidajetova supruga Bajramka (61), jedva je pokretna, čekaju je i dve teške operacije u Beogradu.
Naše čitaoce svojevremeno su potresle, a neke i rasplakale, slike Hidajeta koji sa dve ćerke, tada devojčice, puzi po šumi i berući pečurke, šipurak i kleku prehranjuje svoju porodicu. Neverovatnom upornošću Hidajet je sve do prošlog leta uspevao i da motornom testerom sam pripremi, a potom i iscepa drva za zimu, da obere pasulj ili da posadi i okopa papriku.
– Nisam imao noge, ali sam se oslanjao na jake ruke, njima sam hodao i radio, ali i one me polako izdaju, pa ništa više ne mogu da uradim, sve teže puzim i ne mogu da se krećem, sve teže plaćam struju i rate za stan, nedostaju nam sredstva za higijenu i namirnice, baš sam zabrinut – žali nam se Hidajet i naglašava da problemi stižu jedan za drugim.
Supruga Bajramka jedva hoda i uz pomoć „šetalice“, skoro da je totalni invalid kao i ja, samo za lekove nekad nam je mesečno potrebno i 200 evra, još toliko za otplatu stana, plus za struju i namirnice – priča Hidajet.
Skup život
– Mislio sam da ću preseljenjem u Novi Pazar rešiti sve probleme, bolje nam je zbog blizine lekara i bolnice, ali je sve skuplje, još se navikavamo na život u četiri zida, nevolja bi bilo i da sam ostao u zabitom selu, zahvalan sam svim dobrim ljudima koji su mi godinama pomagali, zahvalan sam posebno „Vestima“ i humanitarcu Hidu Muratoviću koji su dve i po decenije uz mene, nadam se da me nisu zaboravili kad god sam bio u nevolji „Vesti“ i dobri ljudi su mi pomagali da se izvučem iz svih nedaća, ali tada sam bio mlađi i jači, pa sam, i ovakav kakav sam, ponešto mogao da radim, sada se bojim da za mene i Bajramku dolaze teški dani – žali se ovaj novopečeni Novopazarac i najveće nade polaže u Pešterce rasute širom sveta koji su mu najviše pomogli i praktično ga održavali u životu.
– Sada kad imamo krov nad glavom najvažnije nam je da imamo za lekove i adekvatno lečenje i da stan koji nam je, uz veliki popust i po najpovoljnijoj ceni, obezbedio humani Sandžaklija na radu u Nemačkoj, nekako i otplatimo – poručuju supružnici Pljakić.
Noge promrzle u snegu
Vraćajući se pešice iz Tutina u peštersko selo Vrapče, Hidajet je, tada loše obučen i obuven, upao u snežnu oluju iz koje su ga tek sutradan izvukle komšije, na žalost, obe noge su mu promrzle, pa je amputacija bila neizbežna. Iako totalni invalid, on je uspeo da se oženi i da sa Bajramkom dobije dve ćerke.
Nemoćni
Kada su svojevremeno „Vesti“ objavile prvi tekst o Hidajetu, jedna porodica iz Barselone uzela je stariju Amelu u goste i dve godine je brinula o njoj. Ona nije mogla bez roditelja, vratila se u Tutin, udala se, dobila petoro dece i vrlo teško živi, naši čitaoci pomogli su joj da izgradi kuću, kupi nameštaj, useli se i poboljša svoj život. Mlađa ćerka nije uspela da nađe posao u Nemačkoj i nedavno se vratila u Novi Pazar, nemoćna da pomogne i sebi, a kamoli ocu i majci.
