Ono čega su se najviše bojali dogodilo im se polovinom ovog januara jer je korona ušla i u dom siromašnog Vukomira Tomovića iz Novog Pazara, dugogodišnjeg štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“ koji sam i bez ikakvih prihoda brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu. Nakon dvadesetodnevne teške borbe, u kojoj su im i životi bili ugroženi, Vukomir, Ivan i Peđa uspeli su, uz pomoć novopazarskih lekara, da pobede opasni virus i da ovih dana konačno budu negativni. Još su roviti, ali se polako oporavljaju.
– Čuvali smo se koliko smo mogli jer smo svi trojica iz kategorije rizičnih osoba, ja teški srčani bolesnik, a Ivan i Peđa paralizovani s povišenim šećerom u krvi i još nekoliko priduženih bolesti. Ipak, nismo mogli da se odbranimo, stalno smo po bolnicama, banjama i ustanovama za rehabilitaciju, ni sami ne znamo gde smo zakačili kovid. Sreća je da je bio omikron, da smo se ranije zarazili ko zna da li bismo preživeli – žali se Vukomir i ističe da je bolest ostavila teške posledice na svu trojicu i da će danima i mesecima morati da se oporavljaju.
Trojica Tomovića godinama žive od pomoći dobrih ljudi koja je ranije bila znatno izdašnija, a u poslednjih godinu dana, kada su donacije potpuno presahle, jedva nabavljaju lekove, ogrev, hleb i ostale namirnice.
– Nama su dobri ljudi iz celog sveta, najviše čitaoci „Vesti“, mnogo pomogli. Duže od dve decenije pomažu nam da lakše prebrodimo sve nevolje koje su nas snašle, a sada smo ponovo bez igde ičega i svaki dan nam je nova neizvesnost i veliko iskušenje. Nesposobni smo za bilo kakav rad, stalno smo po bolnicama, potrebno nam je i puno lekova, a pomoći niotkud. Nadam se da nas čitaoci „Vesti“ nisu zaboravili, da znaju za sve naše patnje i da će nam ponovo pomoći – dodaje Vukomirov stariji sin Ivan koji je imao najviše problema s opasnim virusom.
Porodica Tomović ima pozamašan dug za struju, za lekove se pozajmljuju, problem je i hrana.
– Kovid nam je dodatno otežao život. Skoro dve godine nikuda ne izlazimo i živimo u strahu, i ranije smo bili u velikim nevoljama, ali smo nekako iz njih izlazili, sada smo u još većim – dodaje Predrag Tomović i zahvaljuje se svim dobrotvorima koju su im pomogli da izgrade kuću u Novom Pazaru, a pre godinu dana i da kupe bolja invalidska kolica koja na smenu koriste.
Do pre dve decenije Tomovići su živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, udaljenom od Novog Pazara 35 kilometara, Vukomir i njegova sada pokojna supruga Zorka na leđima su, po blatu, kiši i snegu nosili Ivana i Predraga kad god su morali u grad. Te potresne slike ganule su tada mnoge naše čitaoce koji su im svojim prilozima pomogli da budu bliže lekaru i presele u Novi Pazar gde su prigradskom naselju Šestovo, na placu koji je donirala opština, sagradili kućic.
– Božjom voljom i igrom zle sudbine, ceo naš život je jedna velika muka i patnja. Ivan i Predrag nikada nisu prohodali, sada su već u ozbiljnim godinama, trajno vezani za invalidska kolica koja sve teže pokreću, a i ja se bližim osamdesetoj. Pritisla me je i teška bolest, ne znam šta će biti sa njima kada mene ne bude bilo, nadam se da ih država i dobri ljudi neće ostaviti bez hleba i lekova – ističe Vukomir.
Kontakt
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu Vukomiru Tomoviću i njegovim sinovima da prebrode ovaj težak period, mogu stupiti u kontakt sa njima putem telefona na broj: +381 64 202 69 15, adresa je: Stevana Nemanje BB, Novi Pazar i dogovoriti se o načinu slanja i dostave pomoći, a svoju podršku iz Srbije u vidu donacije mogu uplatiti i na Vukomirov račun: 205-9011003155379-37. Naravno, na usluzi je, kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
Samo da prođe…
Vukomirov mlađi sin Predrag bio je jedno vreme smešten u Specijalnoj bolnici za lečenje obolelih od mišićne distrofije Novopazarska banja gde je, osim redovnih terapija i lekova, imao i stalnu brigu i negu, što je Vukomiru olakšavalo brigu o drugom sinu Ivanu. Međutim, već godinu i po dana ova ustanova je u kovid-sistemu, pa je većina bolesnika morala da ide kući ili traži neki drugi smeštaj. Vukomir se nada da će korona napokon stati i da će Predrag ponovo naći svoje mesto u Novopazarskoj banji.
