Na adresu Stefana Pendića (15), učenika prvog razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru i đaka pešaka iz zabitog sela Đonlije na Goliji, stigle su još dve radosti iz daleke Australije.
Najpre, stipendija od 120 australijskih dolara koju Stefanu svakog meseca, već nekoliko godina, šalje dobrotor O. V. iz Sidneja, a potom i 200 australijskih dolara koje mu je poslala naša čitateljka Mara Grba iz Melburna.
Kako smo već pisali, Stefan još svakodnevno putuje na relaciji Đonlije – Šaronje – Novi Pazar i na časove zasad stiže redovno jer je, kako ističe njegova majka Rada, vreme neuobičajeno lepo za ovo doba godine.
– Za sada Stefan lako prepešači deonicu do Šaronja, gde je završio osnovnu školu, a potom se autobusom ili kombijem prebacuje do Novog Pazara. Od kuće odlazi ujutru, a vraća se kasno posle podne, često i po mrklom mraku. Čim počnu jesenje kiše i snegovi biće problema. Ne zbog pešačenja, jer se on na to navikao i pešačio je kad je bio manji i slabiji (od petog do osmog razreda), već zbog autobusa koji zimi često kasni ili uopšte ne dođe do polazne stanice u Šaronjama – priča Rada Pendić i dodaje:
– Da Stefan ne bi gubio časove, a i da bismo mu olakšali odlazak u školu, odlučili smo da, bar dok je zima, iznajmimo neki stan u Novom Pazaru gde bih i ja boravila uz njega. Nažalost, sve je za nas preskupo. Garsonjera s stočićem i dva ležaja blizu škole košta 140 evra mesečno. Još se sabiramo da li ćemo moći da je platimo, trebaće nam i za ishranu i druge troškove. Kako god da bude, Stefan će svakako ići u školu.
Rada ističe da su stipendija koju dobija od dobrotvora iz Sidneja i povremene donacije čitalaca „Vesti“ jedini prihod ove porodice i glavna pokretačka snaga Stefanovog školovanja.
– Ako se odlučimo za „stalni boravak“ u Novom Pazaru, potrudiću se da dok je Stefan u školi ponešto i radim. Čistiću kuće i prozore kako bismo olakšala naš boravak u gradu. U selu će sa našim drugim sinom Srđanom ostati suprug Vladan, koji će brinuti o kući i stoci – odlučna je Rada.
Ne zaboravlja ni da se zahvali na svemu što su plemeniti čitaovi „Vesti“ učinili za njenog sina i porodicu.
– Koliko smo zahvalni dobrotvoru O. V. iz Sidneja, kao i donatorki Mari Grbi iz Melburna, koja je poslala 200 dolara, ali i svima koji su poslednjih godina pomagali našoj porodici, teško je rečima opisati. Znam samo jedno, da im želimo dobro zdravlje i svaki božju blagodet, ništa manje nisu zaslužili – poručila je mama Rada.
Njen sin Stefan je, podsećanja radi, na stranicama „Vesti“ od svoje šeste godine i polaska u prvi razred. Zbog njega je tada otvorena škola u selu Pope na Goliji koja je ponovo zatvorena kad je on završio četvrti razred. Naši čitaoci pratili su ga i novčano pomagali tokom četvorogodišnjeg pešačenja do osmorazredne škole u selu Šaronje, prate ga i pomažu i sada kada je srednjoškolac.
Ništa bez dobrih ljudi
Dobri ljudi kupili su porodici Pendić dva puta po kravu (jedna im uginula), šporet i televizor, a Stefanu laptop, mobilni telefon i mnogo odeće i obuće.
– Da nije bilo pomoći svih divnih ljudi, ne znam kako bih (i da li bih) izdržao pešačenje do udaljenih Šaronja. Bile su to četiri užasne zime, nadam se da ovu neću pešačiti – ističe Stefan i kaže da je za sada dobar đak i da ima podršku svoje razredne starešine i profesora.
Stipendije prosleđene i Gimnaziji
Mesečne stipendije od po 120 dolara (ukupno 480 dolara) dobrotvora O. V. iz Sidneja, stigle su i za četvoro đaka orahovačke Gimnazije, baš kao i u protekle tri godine – redovno i bez zadrške. Novac je kao i obično, ubrzo po prispeću, prosleđen na Kosmet. Narednih dana biće podeljen Dimitriju Radiću, Lazaru Grkoviću i Darinki Ulamović iz Orahovca, kao i Ljubici Micić. Budući da rame uz rame s dobrotvorom po drobročinstvu stoji i Baka Ana iz Kanbere, to će i njene stipendije biti uručene braći Dušanu i Nikoli Čukariću, kao i sestrama Katarini i Hristini Šavelić, o čemu ćemo pisati u jednom od narednih izdanja našeg lista.
