Prilikom uručivanja donacije od 150 evra anonimnog dobrotvora iz Bad Homburga u Nemačkoj, Atifa Ljajić, hrabra Novopazarka za koju je, pre četiri godine, nakon što se prvi put porodila u 60 godini, čuo ceo svet, dočekala nas je sledećim rečima:
Nije se pokajala
– U junu će moja Alina napuniti četiri godine. Mada živimo teško i u mnogo čemu oskudevamo, ona lepo napreduje. Nikada se nisam pokajala što sam je rodila „prekasno“, u 60. godini. Bog je odlučio da me baš tad usreći i nagradi. Ona je moj ponos, moja najveća radost i smisao mog života. Dobila sam Alinu tek nakon četvrte vantelesne oplodnje, sve što sam u životu imala dala sam lekarima. Svašta sam u toj borbi za potomstvo preživela i život mi je nekoliko puta visio o koncu. Hvala Bogu, isplatilo se, srećna sam i što sam mnogim ženama dala nadu, što sam pomerila granice i što do kraja života neću biti sama – kaže Atifa.
Naglašava da je donaciju iz Nemačke željno čekala pune tri godine i da joj stiže u više nego dobar čas.
Svi je zaboravili
– Kad je na svet došla Alina mnogi su mi obećavali pomoć, a neki su mi u tim prvim i najtežim danima i pomogli. Nažalost, potom su me svi zaboravili, penzija od 120 evra, koju primam tek od prošle godine, jedini nam je prihod. Nedovoljan je za stanarinu, pa ni sama ne znam kako se snalazim. Zato mi je ova donacija iz Nemačke velika kao kuća, bar ću jednu kiriju moći da platim, a da se ne pozajmljujem, hvala beskrajno donatoru iz Bad Hamburga, Bog neka ga čuva – kaže ova hrabra Novopazarka.
Nada se i da je dobri ljudi i ubuduće neće zaboraviti i po mogućstvu pomoći da se lakše izbori sa nedaćama.
– Samo da imamo krov nad glavom, da nas zdravlje služi, da nismo gladne i da nam je toplo, ništa više od toga nam ne treba – dodaje Atifa.
Drugi put u ovom mesecu radovao se i samohrani otac Vukomir Tomović iz novopazarskog prigradskog naselja Šestovo, koji četiri decenije, a duže od decenije sam, brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu. Njima je naš čitalac Milan Aleksić iz Švajcarske poslao 100 franaka, dovoljno da kupe najpotrebnije lekove i obnove zalihe najvažnijih namirnica.
– Hvala mnogo ovom velikom čoveku iz Berna, hvala svim dobrotvorima koji nam pomažu da lakše savladamo sve nedaće koje su nas snašle. Čitaoci „Vesti“ uz nas su bez prestanka skoro dve decenije. Kuću su nam sagradili i iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni preselili u Novi Pazar. Nedavno su nam kupili i preko potrebna invalidska kolica. Da njih nije bilo i da „Vesti“ nisu stalno uz nas, ne znam kakav bi nam život bio i da li bi ja još bio na ovom svetu. Uz pomoć dobrih ljudi i moja borba je mnogo lakša, a Ivanov i Peđin život, vezan za invalidska kolica, podnošljiviji, za njih ću se boriti dok sam živ – ističe Vukomir, 70-godišnji srčani bolesnik, kome je, kako kaže, sudbina odredila da se kroz ceo svoj život bori i pati.
Protiv sudbine se ne može
– Mnogo je ljudi koji me sreću na ulici i kažu: „Svaka čast“. Ima i onih koji iza leđa pričaju da nije trebalo da rađam tako kasno i da sam pre rođenja Aline morala da razmišljam i o finansijama. Ništa ja nisam mogla da biram, nisam ni sanjala da će mi posle četiri decenija rada u TK Raška penzija biti 120 evra. Sve što mi se u životu dogodilo stvar je sudbine. Bogu se molim da mi podari zdravlje i život, da moju Alinu izvedem na put i ne odem pre nego što ona bude mogla da sama brine o sebi – priča Atifa.
I druga uručenja u toku
Još 450 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga biće uručeno usamljenim bakama sa Rogozne, Golije i Peštera koje žive same bez ikakvih primanja i često im ponestane za najosnovnije. Tačnije, po 150 evra dobiće Stana Minić, Stanica Milojević i Kata Bašić. Pošto sve tri starice žive u zabitim i nepristupačnim selima nije lako doći do njih, ali će im donacije biti uručene brzo, već narednih dana kako ne bi oskudevale.
