I u vreme vanrednog stanja i policijskog časa, dok korona virus hara celim svetom, dobri ljudi od Amerike do Australije ne zaboravljaju nevoljnike iz Raške oblasti koji su, neki dugo, a neki odskora, već bili na stranicama Humanitarnog mosta „Vesti“ i dobijali pomoć naših čitalaca.
Samo nekoliko dana nakon našeg teksta o siromašnom Milanku Drobnjaku (58) i njegovoj supruzi Dilji (41), koja je u zabiti Pasiji Potok na Rogozni nedavno stigla iz okoline Skadra u Albaniji i odmah ostala trudna, naš čitalac Milan Katanić iz daleke Amerike poslao je novac da kupe veš-mašinu, televizor i usisivač. Na molbu dobrotvora, u zabito selo gde su Milanko i Dilja jedini žitelji, te darove dovezao je naš saradnik i poznati humanitarac Hido Muratović.
– Ovo nam je prva veća i zajednička radost. Presrećni smo i nismo ni slutili da će nam pomoć stići ovako brzo, i to čak iz daleke Amerike – priča Milanko i ističe da će njemu i Dilji veš-mašina biti najpotrebnija kad dobiju bebu, da će im mnogo značiti televizor i da su se puno obradovali i usisivaču.
– Hvala puno Milanu iz Amerike, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu. U kući još nemamo vodu i nećemo odmah moći da uključimo veš-mašinu, ali potrudićemo se da pre nego što stigne bebe i taj problem rešimo. Živimo sami u zabitom selu, 30 kilometara od Novog Pazara, i svaka pomoć nam puno znači i daje nam nadu da i ubuduće nećemo biti sami – dodaje Dilja Drobnjak.
Ovaj bračni par sa Rogozne, iako živi teško, ne pomišlja na seobu i nema mnogo želja: voleli bi da poprave oronulu kuću, da kupe još ponešto od nameštaja i aparata za domaćinstvo, a najveća želja im je da dobiju još jednu kravu.
– Imao sam dve krave, jednu dobru, a drugu lošu. Onu dobru morao sam da prodam da bih otišao u Albaniju i oženio se. Ne žalim, ali bih voleo da dođemo do još jedne dobre krave, jer bismo sa dve mogli lepo da živimo, a i dobili bismo subvenciju države – priča Milanko.
Nakon što smo nedavno posetili Nikolu Matkovića, dugogodišnjeg štićenika Humanitarnog mosta i đaka pešaka iz zabitog sela Vučinići na Goliji, ovom genijalcu i jednom od najboljih đaka novopazarske gimnazije iz Švedske je od našeg čitaoca Jovana stigla donacija od 50 evra. Vrednu donaciju uručili su mu dobri ljudi iz humanitarne organizacije Ljudske sudbine.
– Teško je ovih dana u izolaciji, ne idem u školu, ne čujem se sa nastavnicima i drugovima. U Novom Pazaru nisam bio duže od mesec dana. Mada imam laptop koji su mi kupili čitaoci „Vesti“, ne mogu u potpunosti da ga koristim jer u mom zabitom selu nema interneta i telefonskog signala, i TV programi su često u prekidu – žali se Nikola. Naglašava da za mobilni internet nema novca i da, kad i dobije neku donaciju, prednost imaju: dug za struju, lekovi za roditelje, odeća, obuća i hrana.
– Valjda će uskoro proći sva ova muka sa koronom, nadam se da će i škola proraditi, jedva čekam da se ponovo vidim sa drugovima. Dobrotvoru Jovanu iz Švedske koji me se setio i u ovim teškim trenucima želim sve najbolje u životu i šaljem mu jedno veliko hvala – poručuje Nikola.
Težak život u planini
I u ovim teškim vremenima pomoć je ponovo, nakon što joj je nedavno uručeno 150 evra, stigla i starici Džemili Vejselović (65), iz zabitog sela Janča podno planine Golije, koja živi sama u ubogoj kućici bez svetla, vode i sa oronulim krovom.
Da baki Džemili bar malo bude bolje, da pokuša da uvede struju i popravi krov, a po mogućnosti i kupi novi šporet i neki bolji ležaj, pobrinuli su se naši čitaoci: Almir Košuta iz Nemačke koji joj je poslao 100 evra, i Safet i Elvedina Međedović od kojih je dobila 200 evra. Sa po 50 evra baku Džemilu su obradovali i porodice Curić i Hanuša iz Novog Pazara.
– Bog vam dao sve što u životu poželeli. Svevišnjem se molim za sve ove dobre ljude koji mi pomažu. Nikad nisam u rukama imala ovoliko para. Smrzavala sam se i često gladovala. Pokušaću da bar malo popravim moju straćaru i moj paćenički život – ističe starica Džemila i naglašava da nikada neće zaboraviti ni dobrotu Novopazarca Hida Muratovića koji je često posećuje.
