U Velikoj Plani, na zidu koji svakog jutra dodirne prvo sunce, pojavio se lik Zorana Ranđelovića. Njegov pogled sada prati prolaznike, ne kao sećanje koje bledi, već kao tihi znak da istinska hrabrost nikada ne umire.
Zoran je bio policajac, ali pre svega čovek koji je nosio veru u ono što je ispravno. Kada je 1999. godine na Kosovu i Metohiji sve postalo sivo od dima i straha, on nije oklevao. Znao je da postoje trenuci kada se ne pita — već ide. Njegova jedinica bila je na zadatku u najtežim danima rata, a on je svoj život položio 1. aprila, u selu Trstenik kod Glogovca. Kamion u kojem se nalazio pregazio je skriveni eksploziv. U trenu, nestalo je sedam hrabrih ljudi.
Danas, više od dve decenije kasnije, Velika Plana mu vraća deo onoga što mu pripada — zahvalnost i sećanje. Mural nije samo boja na zidu. To je lice mladića koji je znao da dužnost nije reč, već izbor. Na tom zidu ne stoji samo Zoranovo ime, već i zahvalnost svih koji razumeju da sloboda nije slučajnost.
Opština Velika Plana već je podigla spomenik i česmu sa imenima onih koji su otišli u rat i nikad se nisu vratili, ali ovaj mural je nešto drugo — to je dah koji se vraća među ljude, osmeh koji traje i kad vremena prođu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Predsednik opštine Velika Plana, Strahinja Pavešković, postavio je i podelio mural Zorana Ranđelovića na mrežama, ne samo sa svojim sugrađanima već sa celom Srbijom. Njegov gest bio je više od objave — to je bila poruka poštovanja i zahvalnosti, podsećanje da se hrabri ne zaboravljaju i da njihova dela nastavljaju da žive među nama.
Piše: Stefan Bogdanović
