Kako saznaje list „Heute“ iz pregovaračkih krugova, budžetski deficit Austrije će umesto planiranih 4,5 odsto doći na oko 4,9 odsto BDP-a. U novcu, to je približno dve milijarde evra više od prethodnih procena. Fiskalni prostor se sužava, a rebalans ili dodatne mere štednje postaju sve verovatniji.
U pozadini nešto boljeg izvršenja saveznog budžeta krije se snažan rast zaduženja na nivou pokrajina. Najveće „sirotinsko dvorište” je trenutno glavni grad. Beč bi, prema istom izvoru, mogao da završi godinu sa oko 3,2 milijarde evra minusa. To otvara pitanje ko i kako pokriva lokalne deficite u trenutku kada su kamate više, inflacija uporna, a javne usluge pod pritiskom troškova.
Zvanične potvrde novih brojki još nema, ali signali upućuju na kombinaciju faktora sporiji rast prihoda od poreza od očekivanog, veće rashode za socijalne transfere, energente i javni prevoz, kao i projekte koji su poskupeli usled inflacije. Dok savez beleži „bolje od plana”, zbir pokrajinskih minusa nagriza ukupnu sliku javnih finansija.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da dodatnih 0,4 procentna poena deficita može zakomplikovati putanju duga, ako se ne uvedu korektivne mere. Moguća rešenja su zamrzavanje dela potrošnje, fazno odlaganje investicija ili ciljane uštede u administraciji. Beč će, sudeći po ciframa, morati da predstavi plan konsolidacije koji ne urušava kvalitet usluga, ali rezove čini kredibilnim.
Politička dinamika biće ključna koalicioni partneri na saveznom nivou tražiće balans između fiskalne odgovornosti i socijalne stabilnosti, dok će pokrajine insistirati na autonomiji. Tržišta će pažljivo pratiti da li su najave praćene merama i rokovima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Iako je reč o austrijskim brojkama, pouka je šira, lokalni deficiti lako pojedu nacionalne planove. Transparentno prikazivanje rashoda, jasni prioriteti i brza korekcija kursa presudni su da minus od „samo“ 0,4 poena ne preraste u trajni problem koji plaćaju građani kroz više poreze ili slabije usluge.
Piše: Nina Stojanović
