Uzdam se u plemenitost

Bolesnoj Tihani Murić Lalić (34) iz Beograda potrebna je pomoć humanih ljudi iz celog sveta da bi ozdravila i posvetila se svojoj ćerki. Ova mlada majka kaže da joj teška bolest bubrega sve teže pada i govori nam kakvo je je trenutno stanje.

– Sve teže mi padaju dijalize, iscrpljena sam i umorna – priča bolesna Tihana, koja uskoro treba da nastavi lečenje u inostranstvu.

Da podsetimo Tihana je sa šest godina obolela od dijabetesa tip 1, „brittle“ oblik koji je nemoguće kontrolisati, čak ni u bolničkim uslovima. Kroz život su je pratile brojne borbe medicinske prirode i sve je do sad savladavala.

Opasne sepse

Zbog loših uslova i pogrešnog lečenja tri puta je preživela najteže oblike sepse, koje su na kraju i oslabile funkciju bubrega. Doktori su joj rekli da je praktično nemoguće da uz sve sistemske i ginekološke probleme ostane prirodno u drugom stanju. Međutim, baš u najteže vreme na samom početku epidemije ostala je u drugom stanju samim čudom.

Nažalost, odmah joj je savetovano prekidanje trudnoće zbog njenog zdravlja. Šanse da se dete rodi zdravo ili čak da bude rođeno živo su praktično bile nepostojeće. Znajući da joj je to verovatno jedina šansa da pokuša da se ostvari kao majka i sebi ispuni životnu želju, upustila se u sve rizike po sopstveni život.

Unapred se znalo da će trudnoća dovesti do daljeg propadanja bubrega, znalo se i da će u nekom trenutku nastupiti eklampsija i da će trudnoća morati da se prekida hitnim carskim rezom.

Čak pet i po meseci Tihana je provela sama, izolovana u bolničkoj sobi, bez dodira najmilijih. Za to vreme se borila sa ortostatskom hiportenzijom, izrazito visokim pritiskom i bilo joj je zabranjeno da ustaje iz kreveta. U toku bolničkog ležanja imala je pet laserskih operacija oka ne bi li nekako zadržala vid. Kako je i predviđeno, u 28 – oj nedelji je došlo do eklampsije, pritisak je i pored probijene maksimalne doze terapije bio 210/120 i došlo je do odlepljivanja posledice.

Divna Iskra

Tihanina ćerka Iskra rođena je hitnim carskim rezom sa samo 6,5 meseci i imala je 1200 grama. Bila je reanimirana, gubila je svest i bila na aparatima. Ubrzo je prebačena na Institut za neonatologiju gde je nastavila svoju borbu za život. Za to vreme, Tihana je bila na intenzivnoj nezi i borila se za svoj život. ćerku nije ni videla. Niko joj ništa nije govorio za dete. I već tad je bilo jasno da su bubrezi na izmaku snage.

Iskra je imala brojne krize, pobedila sepsu, bila na respiratoru i ventilatoru. Zbog epidemije korone, Tihana nije videla ćerku dva meseca. Nije znala kako dete izgleda, nije mogla da bude uz nju, da je dodirne. Iskra je izašla iz inkubatora nakon 2,5 meseca, i imala je 2.000 grama i 37 cm.

Ubrzo nakon toga, Tihana je preležala koronu koja joj je dokrajčila bubrege i hitno je bila hospitalizovana, opet ostavljajući dete kući mesecima. Tu kreće agonija sa operacijama, postavljanjem više katetera za peritonealnu dijalizu koja mora da se izvodi na svaka četiri sata. Četri operacije kasnije, nijedan kateter nije radio duže od dva dana. Zbog loših krvnih sudova nije bilo moguće da se napravi fistula ili graft. Ugrađen joj je privremeni Hickman kateter u grudi i preporuka je bila da se nađe način da se odradi transplantacija. Za to vreme, ona ide na dijalizu tri puta nedeljno i provodi sate vezana za aparat, i već ima mnogobrojne komplikacije. Na desno oko je izgubila vid, ima česta krvarenja, i svaka godina na dijalizi smanjuje joj uspešnost transplantacije. Svaka dijaliza je rizik da bude poslednja.

Kako je ona B krvna grupa, a članovi njene porodice A i AB, direktno doniranje nije moguće.

Hvala na podršci

Ovoj mladoj majci čitaoci „Vesti“ su dosada pomagali vrednim donacijama, a ovom prilikom ona im se zahvaljuje na podršci.

– Neka im Bog podari zdravlje, a sreća neka ih zauvek prati. To joj želim od srca – kaže Tihana, prema kojoj su donatori iz daleke Australije bili naročito blagonakloni.