Za Novopazarku Atifu Ljajić (65) i njenu upornost i hrabrost čulo se u celom svetu, najpre kada je nakon pete vantelesne oplodnje (četiri su bile neuspešne), rizikujući zdravlje i život, u 60. godini prvi put ostala trudna i odlučila da rodi i potom kada je, u junu 2017. godine, u Beogradu, carskim rezom, na svet donela zdravu devojčicu, danas petogodišnju Alinu.
Zvali su tada mnogi, pozivi su stizali čak iz Amerike i Australije, čestitali su joj na hrabrosti, uprnosti i neverovatnoj želji da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka. Pošto je bila bez posla, penzije, i ušteđevine, a sa nevenčanim suprugom Šerifom Nokićem(75) živela je u neuglednoj podstanarskoj sobici, svi su joj tada obećavali pomoć, a samo retki su joj skromno pomogli.
– Najviše sam očekivala od grada Novog Pazara. Čak sam se nadala da će mi dodeliti neki sobičak, da Alina i ja imamo krov nad glavom i da ne plaćam kiriju, nažalost, osim nekoliko manjih donacija čitalaca „Vesti“, humanitarca Hida Muratovića i jedne dobre Beograđanke, koje su pristigle odmah nakon Alininog rođenja i koje su mi mnogo značile, svaka druga pomoć je izostala – priča Atifa.
Danas je ovoj hrabroj Novopazarki i njenoj mezimici Alini još teže, Šerif je retko sa njima, bolestan je i samo povremeno navrati da vidi Alinu. Žive od Atifine penzije od 120 evra, a samo za stan mesečno treba da stvore 150 evra, plus komunalije, struja, sredstva za higijenu, namirnice… Pošto kiriju nije platila nekoliko meseci, Atifi i Alini preti opasnost da ostanu bez krova nad glavom, na ulici bez igde ičega.
– Dugo sam bila bez posla, tehnološki višak u Tekstilnom kombinatu „Raška“, nešto ušteđevine što sam imala potrošila sam za bolnice i vantelesne oplodnje, čak sam morala da podignem kredit i da pozajmljujem, ni sama ne znam kako sam preživljavala – priča hrabra majka.
Iako je mnogo očekivala od penzije, ova Novopazarka je razočarana.
– Mnogo sam očekivala od penzije koju sam prošle godine konačno dobila, a koja iznosi samo 15.000 dinara, odnosno oko 120 evra, eto toliko vredi moj tridesetogodišnji rad za mašinom i u tri smene – žali se Atifa i naglašava da je rođenjem Aline ostvarila svoje višedecenijske snove.
Ona ističe da je ponosna i presrećna majka i da ima svoje zlato koje ne bi dala ni za šta na svetu, ali i da je strašno zabrinuta i uplašena.
– Ne znam, zaista, kako ćemo i od čega živeti. Možda su u pravu oni koji su mi govorili da ne rađam dete u 60. godini, bila sam i ja u teškim dilemama, ali želja za roditeljstvom bila je jača od svega – kazuje Atifa.
Mnogo toga je stavila na kocku ova hrabra majka.
– Čak sam i život rizikovala da dobijem Alinu, opet bih isto učinila, ako bude trebalo i gladovaću, samo brinem da ne ostanemo na ulici i da Alina ne bude gladna – priča Atifa i naglašava da bi joj puno značila svaka pomoć dobrih ljudi, posebno za kiriju, namirnice i odeću.
Devojčica je bistra i umiljata, a majka je veoma ponosna na svoju mezimicu.
– Moja Alina je divno dete, mnogo je pametna, sve upija kao kompjuter, trudim se da je lepo vaspitam, nadam se da će me zdravlje poslužiti i da ću biti uz nju bar dok ne postane punoletna, a posle šta joj bog da, verujem da neće biti loše sudbine – dodaje Atifa i ističe da je nakon rođenja Aline dobijala pisma podrške iz celog sveta, da su je zvale televizije iz cele Evrope i Amerike, a da su je potom svi zaboravili.
Upornost se isplati
Mnoge žene širom Srbije i regiona Atifu smatraju herojem, jer je pomerila granice i dala im nadu za potomstvo, i da uprkos godinama, nikada nije kasno i da se upornost isplati. Ima međutim, i onih malobrojnijih koji smatraju da je Atifa, pre nego što je odlučila da rodi, morala da razmisli o svojim godinama i materijalnoj situaciji.
Božji dar
Dete je Božji dar, svevišnji je hteo da je rodim u 60. godini, uprkos svim mukama kroz koje prolazim, srećna sam, mnogi bi dali sve što imaju na ovom svetu da dobiju naslednike, nadam se da će nam Bog pomoći – priča Atifa i naglašava da je i danas zovu nepoznate žene i traže savet, kako da i u poznim godinama ostanu trudne i ostvare se kao majke.
