Šesti april 1999. godine (četrnaesti dan operacije „Saveznička snaga“) bio je jedan od najtragičnijih trenutaka bombardovanja zbog posledica napada na Aleksinac, ali i zbog simbolike datuma – godišnjice nacističkog bombardovanja Beograda 1941. godine. Tog dana izvedeni su intenzivni vazdušni napadi širom zemlje – od Kosova i juga Srbije do Vojvodine.
1. Tragedija u Aleksincu
Iako su projektili pali 5. aprila u 21:35, tokom čitavog 6. aprila trajala je akcija spasavanja i identifikacije žrtava.
- Civilne žrtve: Poginulo je 11 civila (neki izvori navode 12 usled naknadnih povreda), a preko 50 je ranjeno. Među poginulima su bili uglavnom stariji ljudi i čitave porodice (npr. porodica Miladinović).
- Razaranja: Pogođen je sam centar grada, ulice Dušana Trivunca i Vuka Karadžića. Uništeno je oko 700 stambenih objekata.
- Obrazloženje NATO-a: Komanda NATO je 6. aprila potvrdila napad, nazvavši ga „tehničkom greškom“ pri gađanju obližnje kasarne „Deligrad“.
2. Mete širom Srbije
Tokom 6. aprila, vazdušni udari su nastavljeni intenzivno na:
- Beograd: Ponovljeni su napadi na aerodrom Batajnica i brdo Straževica u Rakovici.
- Novi Sad: Meta je ponovo bila Rafinerija nafte, što je izazvalo nove ekološke rizike i oblake dima.
- Pančevo: Nastavljeno je razaranje petrohemijskog kompleksa (HIP Petrohemija i Azotara), što je dovelo do oslobađanja toksičnih materija.
- Lučani: Ponovo je gađana fabrika hemijskih proizvoda „Milan Blagojević“.
- Kosovo i Metohija: Intenzivni napadi na okolinu Prištine (naselje Vranjevac), Prizren i aerodrom Slatina.
3. Humanitarni i vojni aspekti
- Zarobljeni vojnici: Svetska javnost je tog dana pratila izveštaje o tri američka vojnika (Andrew Ramirez, Steven Gonzales, Christopher Stone) koje je Vojska Srbije zarobila 31. marta.
- Simbolika: mediji su 6. aprila pravili direktne paralele između tadašnjeg bombardovanja i nacističkog napada na Beograd 6. aprila 1941. godine.
4. Ekološke posledice
Zbog udara na industrijska postrojenja u Pančevu i Novom Sadu, 6. aprila su zabeležene povećane koncentracije zagađujućih materija. Izlivanje nafte u Dunav i sagorevanje plastičnih masa stvorili su dugoročne posledice po zdravlje stanovništva i biodiverzitet.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Srbija pamti, a mi smo tu da vas informišemo.
Piše: Stefan Stojanović
