Do pre dve godine, dok „Vesti“ nisu objavile apel dobrim ljudima u Novom Pazaru i širom sveta da pomognu siromašnoj baki Vasviji Suljević i njenom teško bolesnom sinu Mirsadu, sem najbližih komšija iz naselja Hadžet, žitelji ovog grada na Raški i Jošanici nisu ni znali sa kakvim se sve mukama godinama bori ova samohrana majka i šta sve trpi da bi od socijalne pomoći, manje od 100 evra, prehranila sina i sebe i bolesnom Mirsadu obezbedila ogrev, odeću i lekove.
Bez drva i lekova
– Oni su vrlo teško živeli u jednoj sobici stare kuće u kojoj su se uglavnom smrzavali, jer nisu imali od čega da kupe drva, a pošto nisu mogli da obezbede ni posteljinu, pokrivali su se samo starim ćebadima. Kuburili su i sa namirnicama, nisu imali ni za lekove bez kojih Mirsad ni trenutka ne sme da ostane. Da nije bilo dobrih komšija koji su koristili svaku priliku da im pomognu, ko zna šta bi se sa njima desilo – priča humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji i sam puno pomaže Vasviji i Mirsadu, i naglašava da se apelu „Vesti“ odazvalo puno dobrih ljudi iz celog sveta. Njihova situacija sada je mnogo bolja, ali i dalje zavise od ljudske dobrote i nemoćni su da se sami ugreju, leče i prehrane.
Da starica Vasvija i njen bolesni sin Mirsad Novu godinu dočekaju u toploj sobi i sa obezbeđenim namirnicama i lekovima pobrinula se i dobrotvorka Jelena Jelić iz Milhajma na Ruru koja im je nedavno (u „paketu“ od četiri donacije vrednom 1.200 evra) poslala 300 evra. Pomoć iz Nemačke došla im je u pravom trenutku kada valja platiti struju i pojačati zalihe drva.
– Hvala dragom Bogu što nas je pogledao i poslao sve dobre ljude da nam pomognu, mnogo smo propatili, još se ove zime nismo dobro ugrejali jer, u strahu da ih brzo ne potrošimo, čuvamo drva za još hladnije dane. Bar za jedno vreme život će nam biti olakšan. Hvala beskrajno dobrotvorki Jeleni. Bog neka je čuva – ističe baka Vasvija.
Radost za Radmilu
Posle duže vremena radovala se i usamljena baka Radmila Tošić iz zabitog Kuzmičeva na Goliji koja je od dobrotvorke Jelene Jelić iz Nemačke takođe dobila „novogodišnju“ pomoć od 300 evra.
Za razliku od Vasvije Suljević i drugih bolesnih i usamljenih baka u ovom kraju, koje su dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta, Radmili pomoć stiže vrlo retko, ali se ona ipak bori i ne predaje. Zima joj je, kaže, uvek najveći problem, jer valja obezbediti ogrev i zalihe hrane i u planinskoj zabiti, i bez ikoga svoga, preživeti do proleća. Kuća bake Radmile je stara, oblepljena blatom, bez vode i kupatila… Nakon tekstova u „Vestima“ malo je ušuškana, pa je usamljenoj i bolesnoj starici nešto toplije nego ranije.
– Hvala dragoj Jeleni na iskazanoj brizi i dobroti. Mnogo mi znači njena i svaka druga pomoć, nadam se da ću nekako dočekati proleće kada je nama starima i usamljenima mnogo lakše – naglašava baka Radmila.
Da se za samo nedelju dana (nedavno je od porodice Bogdanović iz Ciriha dobila 300 franaka) ponovo raduje i usamljena starica Slobodanka Milošević iz sela Znuća na Rogozni pobrinula se i naša čitateljka i anonimna dobrotvorka B. G. iz Adelejda na jugu Australije koja je bolesnoj i polušlogiranoj starici poslala pomoć od 200 dolara. Ova dobrotvorka poslala je u ovaj kraj još nekoliko donacija. I ranije je često pomagala nevoljnicima u ovom delu Srbije.
Dug za struju
– Puno sam se obradovala jer ću jedno vreme biti mirna i neću strahovati od studi, hladnoće i bolesti. Imaću za brašno, drva i lekove, izmiriću i dug za struju – priča do neba zahvalna starica i ističe da je dobri ljudi drže u životu, jer bez ikakvih prihoda i u samoći, na opusteloj planini, sama ne bi mogla da preživi. Dobrotvorki iz dalekog Adelejda šalje velike pozdrave i, kako kaže, Bogu se moli za njeno zdravlje.
Teška zima
Kuća u kojoj žive Vasvija i Mirsad zidana je od betonskih blokova, nema nikakvu izolaciju i zimi se vrlo teško greje. Dešavalo se da se im voda u njoj smrzne. Starica i njen sin maštaju o danu kada će kuću fasadom i izolacijom utopliti, nadaju se da će im dobri ljudi pomoći da reše i ovu nevolju.
