Svoje temelje „Kuća nade“ dobila je onog dana kada je Nadica Blažić, osnivač i predsednik Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka“ iz Beograda došla na ideju da deci omogući trajno rešenje za neophodnu redovnu rehabilitaciju.
U ovom slučaju, kad kažemo temelj ne mislimo na izlivanje betona, ni na pripremu zemljišta na kome će ploča biti postavljena. Govorimo o temeljnoj ideji, onoj koja se rađa iz potrebe, iz neophodnosti, a koja raste u srcu i koja se gradi dobročinstvom.
Svim srcem uz bisere „Plave školjke“
Govorimo o ispunjenju nade da će kuća, koja je jednako fizički objekat koliko i sklonište za najnežniji i najosetljiviji deo naše populacije, ispuniti svoju misiju: da će postati mesto na kome se susreću oni koji mogu da pomognu sa onima kojima je pomoć neophodna. Upravo ovako plemenita Dušica Ivanović, koja je četiri decenije života provela u Kanadi, doživljava udruženje samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka“.
– Nadica Blažić poznaje decu i njihove potrebe. I sama je majka deteta sa invaliditetom, a Udruženje vodi već više od deset godina i brine jednako o svakom njegovom biseru ponaosob. Svakom detetu se pruža prilika da pronađe ono u čemu se oseća najbolje, da otkrije onu aktivnost koja je lekovita i za telo i za dušu, da raste i razvija se do svog maksimuma – kaže plemenita Dušica.
Ipak, ono što im je najpotrebnije, a često i najnedostupnije deci sa invaliditetom jeste banjsko lečenje, odnosno, rehabilitacija koja pomaže i deci i roditeljima da lakše podnesu teške zdravstvene probleme. Nažalost, kad napune 18 godina, ova deca gube pravo na neke od neophodnih usluga iz tog domena. Takođe, već više od godinu dana Banja Koviljača, koja jedina ima centar za rehabilitaciju dece i koja je mesto u kome su ova deca godinama dobijala neophodnu negu, nije im dostupna zbog pandemije.
– Naša ideja i želja je da svoj deci otvorimo vrata Kuće nade. Ne želimo da iko bude uskraćen za mogućnost da boravi na tom divnom mestu koliko je i potrebno za rehabilitaciju i oporavak. Ako je potrebno i više. Kako same dece, tako i njihovih roditeqa. Iako smo prešli pola puta do tog cilja, potrebna nam je podrška da bismo došli i do
ostvarenja tog sna i tako pomogli mnoge porodice i u narednim decenijama – rekla Nadica Blažić, dodavši:
– Deca će izgradnjom „Kuće nade“ dobiti trajni besplatni boravak sa pet terapija dva puta godišnje po 21 dan. U svojoj kući će se družiti, imaće radnu terapiju, senzornu terapiju, parafin, kreativnu radionicu, masažu, kao i besplatan smeštaj i hranu (većinu osnovnih životnih namirnica dobijaće od Banke hrane Beograd). Predviđen je i što češći boravak pedijatara, defektologa, logopeda, psihologa, u zavisnosti od toga šta je kom detetu potrebno. O svemu u kući, brinućemo moja ćerka Marina i ja.
Važno je napomenuti da „Plava školjka“, dobrotvore, nikada ne pruža praznu ruku. Najsrećniji su kada na pruženu pomoć mogu da odgovore poklanjajući predmete iz svoje kreativne radionice.
Trajno rešenje
– Zahvaljujući tome što sam sve do januara ove godine živela u Kanadi, među našim iseljenicima u toj državi je do sada prikupljen najveći deo sredstava za „Kuću nade“ i najveći broj primeraka ove knjige prodat je upravo tu. Živimo u neizvesnosti, koja je pogodila i naše ljude koji žive i rade u inostranstvu. Ali, porodice dece sa invaliditetom žive već godinama, i to svakodnevno, u mnogo većoj neizvesnosti i stalnoj brizi za život i zdravlje svoje dece. Ova knjiga i cela akcija prikupljanja sredstava među Srbima u dijaspori je još jedna prilika da podele i dobro i zlo oni koji su ostali i oni koji su otišli. Odziv Srba u Kanadi to pokazuje. Nevolja nas je uvek spajala, takav smo narod: zajedništvo pokazujemo najbolje kad se neko od nas, ili ceo narod, nađe u nevolji. Kada su deca u pitanju, kada je u pitanju ne trenutno gašenje požara, nego trajno rešenje za njihovo zdravlje, verujem da smo spremni i na više od toga – istakla je Dušica Ivanović.
Kako podržati?
Zahvaljujući do sada prikupljenim sredstvima, „Kuća nade“ sada ima svoje zemljište u Banji Koviljači, nedaleko od rehabilitacionog centra. Potrebno je još mnogo otvorenih i plemenitih srca da bi se kuća stavila pod krov. Jedan kvadrat ove kuće, potpuno prilagođene potrebama invalidne dece, košta 450 evra. Ono
što će ta kuća omogućiti, ipak nemerljivo je novcem, jer je porodice dobiti nadu i trajno rešenje za rehabilitaciju svoje dece. Pomozite i vi, a to možete učiniti
uplatom na ime Udruženje Plava školjka, Ljube Davidovića 55, Beograd, Srbija na račune:
tekući:
250145000036576012
ili devizni:
IBAN RS35250145001171448076,
SWIFT ERBKRSBGXXX
Za sve dodatno, možete stupiti u kontakt sa predsednicom Udruženja Nadicom Blažić na broj telefona: +381 60 45 34 888.
