Zbog sve ozbiljnijih tenzija između Izraela i Irana, među pravoslavnim vernicima ponovo se pominju reči Svetog Pajsija Svetogorca, jednog od najpoštovanijih savremenih pravoslavnih podvižnika. Sveti Pajsije, rođen 1924. godine, upokojio se 12. jula 1994. godine, a Vaseljenska patrijaršija kanonizovala ga je 13. januara 2015. godine. U pravoslavnom kalendaru proslavlja se 12. jula.
U svedočenjima i zapisima koji mu se pripisuju, Sveti Pajsije je govorio da bi veliki potresi mogli da počnu „na Istoku“ i da bi Turska mogla da ima važnu ulogu u tim događajima. Takođe mu se pripisuju reči da će se sukobi proširiti, da će doneti velika stradanja i pometnju, ali i da će iz njih proizaći duhovno otrežnjenje i povratak veri. Neki zapisi vezuju za njega i tvrdnju da će Balkan proći kroz teška iskušenja, ali da pravoslavni narodi Srbi i Grci, ne treba da gube nadu, već da ostanu čvrsti u veri.
Istovremeno, važno je reći da deo istraživača i crkvenih krugova upozorava da mnoge geopolitičke „proročanske“ izjave koje kruže u javnosti nisu sačuvane u strogo proverljivom obliku, već uglavnom potiču iz usmenih svedočenja i kasnijih zapisa. Zbog toga se prema njima pristupa sa oprezom, kako se duhovna pouka ne bi pretvorila u senzacionalizam ili proizvoljno tumačenje savremenih događaja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Najvažnije u rečima Svetog Pajsija nije nagađanje o političkim mapama i vojnim raspletima, već njegova stalna poruka da čovek ne sme da živi u strahu. Vernike je pozivao na pokajanje, molitvu, smirenje i poverenje u Boga. Upravo zato njegove reči i danas privlače pažnju, ne kao povod za paniku, već kao opomena da se i velike svetske krize moraju posmatrati pre svega kroz duhovnu prizmu, a ne kroz uznemirenost i senzaciju.
Piše: Nina Stojanović
