Dok hiljade starijih osoba u Nemačkoj očajnički čekaju slobodno mesto u domu za negu, više od 1.200 ustanova od 2024. godine otišlo je u bankrot ili je zatvoreno. Kako izveštava švajcarski list NZZ, nemački političari vešto prebacuju krivicu na operatere, iako državne službe sa isplatama socijalne pomoći kasne mesecima, pa i godinama, gurajući ceo sistem nege na ivicu sloma.
Prema podacima NZZ, 42% korisnika domova zavisi od socijalne pomoći, vlasti kasne sa uplatama, operateri moraju unapred da finansiraju troškove uz kredite i kamate, a sistemu nedostaje oko 115.000 negovatelja. Rezultat je potpun paradoks – ogromna potražnja i istovremeno masovno zatvaranje domova.
Kako prenosi ovaj portal, operateri su primorani da pozajmljuju novac od banaka kako bi isplatili plate i pokrili troškove nege, jer socijalni fondovi i kancelarije za socijalnu zaštitu novac isplaćuju sa velikim zakašnjenjem. To dovodi do gomilanja dugova, koji kod pojedinih kompanija prelaze i milion evra, dok kamate dodatno opterećuju ionako tanke marže.
Direktori ustanova otvoreno upozoravaju da političari godinama izbegavaju suštinske reforme. Umesto da obezbede blagovremeno finansiranje, vlasti su povećavale plate negovateljima, što jeste opravdano, ali bez odgovarajućeg budžetskog pokrića. Posledica je da pojedini domovi više ne primaju korisnike socijalne pomoći, jer država isplaćuje manje nego što iznose stvarni troškovi.
Isti problem pogađa i ambulantne službe. Prema izveštaju NZZ, neke od njih na isplatu čekaju i do dve godine, što ih dovodi u krajnje težak položaj. Operateri naglašavaju da je njihov posao da brinu o ljudima, a ne da finansiraju propuste državne administracije.
Paradoks je još veći kada se uzme u obzir da broj ljudi kojima je potrebna nega ubrzano raste i da bi do 2040. godine mogao da dostigne oko sedam miliona, dok sistem istovremeno gubi kapacitete zbog nedostatka osoblja i finansijskog urušavanja ustanova.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova kriza ogoljava duboku neodgovornost nemačkih političara. Umesto da preuzmu odgovornost i reformišu sistem koji očigledno ne funkcioniše, oni teret prebacuju na kompanije i neprofitne ustanove koje svakodnevno pokušavaju da očuvaju dostojanstvo najranjivijih. Birokratija, sporost administracije i nedostatak vizije doveli su do toga da se u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope stari ljudi suočavaju sa listama čekanja, dok domovi zatvaraju vrata. Najveću cenu ove političke nebrige platiće upravo oni kojima je sistem dužan sigurnost i negu u poznim godinama.
Piše: Nina Stojanović
