Nemački sudovi zadali su ozbiljan pravni i finansijski udarac američkom tehnološkom gigantu Meta, utvrdivši da je kompanija godinama nezakonito prikupljala lične podatke korisnika Facebooka i Instagrama preko svojih takozvanih „biznis alata“ ugrađenih u tuđe veb-sajtove i aplikacije. Presude su ocenjene kao prelomne, jer prvi put u većem obimu priznaju pravo korisnika na novčanu odštetu zbog povrede privatnosti, bez obaveze da dokažu konkretnu štetu.
Viši regionalni sud u Drezdenu doneo je 3. februara 2026. godine presude u četiri paralelna slučaja, naloživši Meti da svakom tužiocu isplati po 1.500 evra nematerijalne štete. Sud je istovremeno zabranio dalju obradu spornih podataka i naložio njihovo brisanje. Presude su pravosnažne, jer sud nije dozvolio reviziju pred Saveznim sudom, ocenivši da Meta nije imala valjanu pravnu osnovu za masovno praćenje korisnika.
Sud je posebno istakao da je kompanija pratila ponašanje korisnika na hiljadama sajtova od onlajn prodavnica i informativnih portala do stranica koje se bave zdravljem i ličnim odnosima, čak i u slučajevima kada korisnici nisu bili ulogovani na Facebook ili Instagram.
Sličnu odluku doneo je i Viši regionalni sud u Naumburgu, koji je 5. februara 2026. godine u dva predmeta iz Saksonije-Anhalt dosudio odštetu u iznosu od oko 1.200 do 1.250 evra po tužiocu. I te presude su pravosnažne i sadrže nalog Meti da obustavi obradu spornih podataka i trajno ih ukloni iz svojih sistema.
Ove odluke predstavljaju kulminaciju višegodišnje pravne borbe protiv Metinog poslovnog modela, zasnovanog na masovnom prikupljanju podataka radi personalizovanog oglašavanja, što je u suprotnosti sa evropskim pravilima o zaštiti privatnosti, pre svega sa Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR). Za razliku od ranijih presuda Višeg regionalnog suda u Minhenu iz decembra 2025. godine, kada su presude glasile na znatno manji iznos od 250 do 750 evra i kada je Meta dobila mogućnost revizije, ove presude imaju konačan karakter.
Stručnjaci iz Nemačke fondacije za zaštitu potrošača ocenjuju da je posebno značajno to što korisnici više ne moraju da dokazuju koje su tačno sajtove posećivali. Dovoljno je da su imali nalog na Facebooku ili Instagramu u relevantnom periodu da bi stekli pravo na odštetu. Time je potencijalno obuhvaćeno više od 50 miliona korisnika u Nemačkoj.
Potrošačke organizacije već su najavile besplatne kolektivne tužbe uz zahteve za odštetu koji u pojedinim slučajevima mogu dostići i do 5.000 evra po osobi. Pravnici upozoravaju da bi Meta mogla da se suoči sa talasom hiljada, pa i desetina hiljada novih tužbi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Presude nemačkih sudova razotkrivaju suštinu Metinog poslovnog modela – sistematsko i agresivno praćenje građana bez njihove saglasnosti u cilju profita. Reč je o praksi koja briše granice privatnosti i pretvara internet u prostor stalnog nadzora. Ovakav model mora da se zaustavi, a pojedinačne kazne neće biti dovoljne. Potrebne su još oštrije, koordinisane evropske i globalne sankcije protiv tehnoloških korporacija koje privatnost tretiraju kao potrošnu robu.
Piše: Nina Stojanović
