Na kućnu adresu porodice Stevanović iz Torde u opštini Žitište, proteklih dana stiga je i pomoć Andrijane Ostojić iz Sidneja od 200 australijskih dolara, donevši veliku i iskrenu radost pred praznike. O ovom plemenitom gestu naše čitateljke sa drugog kraja sveta, naše novinare je obavestila Ivana Jovanović, poželevši da se i javno od srca zahvali.
– U ovo doba korone kada je svima i svuda teško, odvojiti za drugoga, čak nekoga koga i ne poznajete, mogu samo istinski dobri i humani ljudi. Nas nesrećnika je zaista mnogo i pomoć je zaista svima potrebna. Zato ovakvi gestovi vraćaju veru u ljude, jer dele sa nama našu sreću, tugu. Prosto, odvoje vreme da pročitaju sve te tužne sudbine o kojima pišete i daruju koliko mogu za nečiji osmeh, dece i odraslih, a to je za svaku pohvalu i divljenje. Veliko i od srca hvala divnoj Andrijani Ostojić što je mislila na nas i uputila nam svoju pomoć, koja nam mnogo znači, posebno sada u zimskim mesecima kada se do posla teško dolazi, a samim tim i prebijenog dinara za najosnovnije – poručila je Ivana Jovanović.
Prema njenim rečima, zahvaljujući novcu koji im je prethodno stigao od porodice Milenka Šipke iz Oberordorfa i Jovana
Živanovića iz Majnhajma, Stevanovići su mogli da kupe hranu, hemiju i plate nekoliko računa. Materijal za popravku kuće, novi prozori i vrata su im isporučeni zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Help, ali novac za majstore nemaju.
– Smederevac nam je pozajmio prvi komšija gospodin Lajoš i baka Ilonka, dok ne stigne naš koji, takođe, treba da stigne preko Helpa. Imamo električni, ali ne radi rerna, pa smo se mučili da ispečemo hleb na ringli i plotni kamina. Zahvaljujući „Vestima“ i dobrim ljudima dobili smo hranu da preživimo ovu situaciju u kojoj smo se našli. Dragan iz Crvenog krsta Žitište nam je dao još jedan paket hrane. Nekako nam je vraćena vera da će biti bolje sutra i nama. Iako su prozori na kući truli i duva sa svih strana, zbog čega sam stavila posteljinu preko njih, kuća je nekako dobila toplinu doma, koju do sad nismo osećali – iskreno će Ivana.
Njena sudbina, kao i njenog supruga, od samog životnog početka nije nimalo laka. Rođena je u Nišu i imala je i dva brata. Majka je jedino radila, a otac je bio alkoholičar. Detinjstvo pamti po opijanju oca. Odmalena su naučili da rade kako bi pomogli majci i ublažili posledice maltretiranja od strane oca. Stariji brat, čim je završio školu, pobegao je od kuće u Sokobanju, zaposlio se u rudniku i tamo zasnovao svoju porodicu. Ivana je radila i pomagala koliko je mogla majci. Sa 27 godina se udala, ali je i njen suprug ubrzo počeo da pije, zbog čega se vratila u roditeljski dom sa bebom. Ali ni tu nije imala mira, iako je radila teške fizičke poslove, samo da njena ćerka ima sve. Nakon mnogo godina nevolja, smrti majke i mlađeg brata, Ivana upoznaje isto toliko namučenog Milorada Stevanovića i sa njim i njegovom decom Anđelijom i Mihajlom započinje život iz početka. Nažalost, ružna prošlost ih nije ostavila na miru i zbog čega su se još jednom našli u teškoj situaciji. Razumeli su to i naši humani čitaoci koji su im, svojom plemenitošću, vratili nadu u bolje sutra.
Teško bez posla
– Suprug Milorad radi povremene poslove i sve što mu stigne pod ruku ovde po selu, ali to nije dovoljno da se prehranimo. Sve što primi, dajemo na isplatu kredita, a ja, kao žena bagerista, ovde ne mogu naći zaposlenje. Upravo to je i naša najveća boljka, što ne možemo da živimo od svog truda i rada kako smo navikli, a najviše nam je žao dece koja zbog toga trpe – iskreno će Ivana, bojeći se da će im ova zima doneti pregršt nevolja ukoliko im neko od dobrih ljudi ne pritekne u pomoć.
