U pravo vreme, kad im ponestaje lekova, brašna, šećera, ulja i drugih namirnica, a nekima i ogreva, pomoć naših čitalaca iz dalekog sveta stigla je ovih dana do zabitih i snegom zavejanih sela na Goliji, Rogozni, Pešteru i severu Crne Gore. Radovalo se petoro dugogodišnjih štićenika našeg Humanitarnog mosta kojima je uvek, a posebno zimi kad sa zebnjom i neizvesnošću čekaju proleće, svaka pomoć dobrih ljudi zlata vredna.
– Znam da kolima ne možete do moje kuće, zato sam vam sa sinom Elvisom pošla u susret, sneg je i hladno je, ali bilo je i mnogo gorih zima – priča samohrana majka Mihrija Murić iz planinskog sela Stup u opštini Rožaje, kojoj već 10 godina naši čitaoci pomažu da, posle smrti supruga Abdulaha, u bedi i sirotinji, prehrani i školuje sinove Enesa i Ernesa.
Da Mihriji uručimo donacije od 100 evra i 100 franaka koje su joj poslali Senad iz Beča i Dejan Babić iz Ciriha i da se bar približimo njenom od sveta odsečenom selu pomogao nam je, svojim terenskim vozilom, poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji Mihriji pomaže godinama. Mada je izuzetan radnik, najbolji drvoseča u celom kraju i veliki borac, Mihrija od svog rada ne može da preživi, prezahvalna je čitaocima „Vesti“ koji su joj kupili kravu, nekoliko koza, motornu testeru, šporet i mnogo puta joj obezbeđivali namirnice i lekove i izmirivali dug za struju.
– Kad nam je najteže, dobri ljudi nam uvek priteknu u pomoć, hvala im beskrajno, Bog neka čuva Senada i Dejana i sve naše dobrotvore, neka im se dobro dobrim vrati – poručuje Mihrija.
– Donaciji od po 100 evra koju im je poslao Senad iz Beča mnogo su se obradovale i usamljene bake Hamida Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru i Olga Mihajlović iz zabitog Dragočeva na Rogozni. Sudbina im je gotovo ista: žive same u oronulim kućercima, nemaju nikakve prihode, retko posećuju lekara, navikle su na muku i sirotinju, preživljavaju uz pomoć komšija i povremenih donacija naših čitalaca.
– Prvo ću platiti struju (da mi ne isključe), kupiti lekove i, ako šta ostane, obnoviti zalihe brašna i drugih namirnica – ističe baka Hamida i podseća da su joj pre dve godine dobri ljudi iz dijaspore utoplili brvnaru i sagradili kupatilo.
– Bog im dao zdravlje i sreću, kad god dobijem neku pomoć Bogu se pomolim za moje dobrotvore. Sada ću se moliti za humanog Senada iz Austrije, mnogo mi znači njegovih 100 evra, zamoliću poštara Radojka da mi iz Novog Pazara donese lekove, koju veknu hleba i najpotrebnije namirnice – dodaje baka Olga Mihajlović i naglašava da je život u siromaštvu, bespuću, samoći i bolesti vrlo težak, pogotovu zimi kad se do njenog Dragočeva jedva stiže i pešice.
Zahvalnost do neba
Dve vredne donacije stigle su u ovaj kraj i iz daleke Zapadne Australije, iz okoline Perta, a poslala ih je porodica Rakić, poreklom sa severa Kosova, koja je sa po 100 australijskih dolara želela da pomogne siromašnoj porodici Baždar iz Sjenice, u kojoj su svi članovi teško bolesni ili mentalno hendikepirani, i Nikoli Matkoviću, siromašnom i dugogodišnjem đaku pešaku iz Vučinića na Goliji, od prošle jeseni odličnom studentu na novopazarskom Državnom univerzitetu.
– Svaka pomoć, pa i ova, meni i mojim sestrama Safiji, Sabaheti i Eli zlata je vredna. Da nije narodne kuhinje u Sjenici i dobrih ljudi sa Peštera i čitalaca „Vesti“ koji nam povremeno pošalju za hleb, ogrev i lekove, mi bismo gladovali, jer niko od nas ne radi, a za lečenje, drva i ugalj puno nam treba – priča Elko Baždar i dobrotvoru iz Australije šalje velike pozdrave i zahvalnost do neba.
Mašta o kupatilu
Dok je kao osnovac satima pešačio kroz šumu do škole, strepeći od vukova i divljih svinja, Nikola Matković je bio odlikaš i najbolji u razredu. Najbolji je bio i u novopazarskoj gimnaziji, gde je završio smer za informacione tehnologije. Sada studira programerstvo na novopazarskom Državnom univerzitetu i ponovo je među najboljima. Od kuće na Goliji polazi rano ujutru, a vraća se kasno u noć i polovinu puta prepešači, subotom i nedeljom nadniči da bi imao za autobus i burek. Čitaoci „Vesti“ pomažu mu duže od decenije.
– Meni dijaspora pomaže već 12 godina, roditelji Slavomir i Jevrosima su siromašni i teško bolesni, ne mogu ni sebe da prehrane, a kamoli da mene školuju. U kući nam je još zemljani pod, maštamo o kupatilu. Od ove donacije kupiću nekoliko knjiga, a ostalo ću dati tati Slavomiru da kupi brašno i izmiri deo duga za struju. Hvala puno dobrotvorima iz Australije – poručuje Nikola Matković.
