Iako zbog nedostatka prostora nakon izvesnog vremena izveštavamo, dar plemenitog Zorana iz Brizbejna od 200 dolara stigao je već odavno na adresu slepog mladića Nikolu Jovića (19) iz Kosovske Mitrovice i veoma obradovao porodicu Jović koja hrabro ostaje i opstaje na Kosmetu. Ovaj nadareni mladić nastavlja da niže uspehe uprkos svom hendikepu i bori se za svoje lepše sutra.
– Uvek se prijatno iznenadimo kad neko misli na nas, tako je i ovog puta. Svaki prilog čitalaca „Vesti“, jedinih koji su uz nas dugi niz godina, čak više od decenije, Nikola doživljava kao nagradu i podstrek, i zato se još više trudi i postiže stvarno dobre rezultate šta god da radi. Od srca hvala tom divnom čoveku koji je mislio na našeg Nikolu. Taj human gest za nas zaista nema cenu – rekla je majka Danijela Jović, profesorka srpskog jezika u Ekonomsko-trgovinskoj školi, koju je do skoro pohađao i njen sin Nikola.
Podsećanja radi, završivši ovu srednju školu kao đak generacije, odlučio je da nastavi sa školovanjem, ali umesto ekonomije započeo je studije engleskog jezika na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.
– Moram priznati da je Nikola lepo započeo studije, položio već neke ispite i dao uslov za narednu godinu i to prosekom 9,50. Super se snašao, iako su predavanja onlajn – na daljinu zbog korone, koja ni ovde još ne jenjava. Na sreću, svi smo dobro i zdravo. Čuvamo se. Ovaj dar će mu svakako dobro doći da dokupi knjige i ponešto što mu bude trebalo za studije, jer je istina da tu uvek nešto nepredviđeno zatreba. Naravno, kupiće i nešto što je njemu po volji. Zato molimo da u Nikolino ime prenesete mnogo toplih pozdrava donatoru uz želju da ga dobro zdravlje i sreća uvek i svuda prate. Nadamo se da će mu se dobro, dobrim vratiti – poručila je majka Danijela.
Nikoli je, naime, još kao devetomesečnoj bebi ustanovljen maligni tumor očiju, zbog čega su mu amputirana oba oka. Kad je došlo vreme da započne školovanje, nije to mogao da učini u svojoj rodnoj Mitrovici. Zato su roditelji zajedno sa Nikolom živeli na relaciji Beograd – Kosovska Mitrovica, kako bi mogao da pohađa Specijalnu školu za slepe i slabovide u Zemunu. To je bio izuzetno težak period za sve. Nisu uspeli da se priviknu na novu sredinu, zbog čega su na kraju doneli odluku da se vrate kući, čim je Nikola bio osposobljen da se uklopi u redovnu nastavu.
– Istina je da od kako smo se vratili u Kosovsku Mitrovicu, pod svoj krov nad glavom, sve nam je krenulo nabolje. Još jednom hvala svim plemenitim zemljacima koji su nam to omogućili – podsetila je i poručila majka Danijela Jović, naglašavajući da porodica nikada neće moći da zaboravi nesebičnu pomoć čitalaca „Vesti“, koji su im zdušno pomagali dok su neko vreme živeli u Beogradu.
Srećni i zadovoljni
U nastavku razgovora sa ovom hrabrom majkom, koja je zajedno sa suprugom Goranom mnogo nevolja prebacila preko svojih pleća, saznajemo i da je Nikola inače veoma talentovan i za muziku, morao da odustane od muzičke škole.
– Zbog mnogih obaveza, ali i više interesa koje je pokazao za informatiku i engleski jezik, Nikola je morao da odustane od sviranja klavira. Nije mogao sve da postigne i zato se odlučio za taj potez. Svestran je, posvećen i zanima ga mnogo stvari, a kako se sada i zamomčio, to i razumem tu malu rastrzanost. Nikola svakako ima našu podršku i zbog toga smo sigurni da će u tome, šta god da izabere, biti izvanredan. Stariji sin Nemanja se oženio, tako da smo i sa te strane zaista svi presrećni – rekla je Danijela.
Poseta čim se ukaže prilika
– Iako smo po završetku Nikolinih ispita u junskom roku, došli na redovnu kontrolu u Očnu kliniku u Beograd, nismo stigli do Dopisništva „Vesti“ kao što to obično uvek i sa radošću činimo kako bi razmenili sve novosti, a Nikola i sam uputio svojim dobrotvorima reči zahvalnosti i sve što mu je na srcu. Nadamo se da će idućeg puta biti prilike za to – naglasila je majka Danijela.
