U pravom trenutku, dok se bori da još u junu, ne čekajući ostale rokove, sa najboljim ocenama očisti drugu godinu, a istovremeno i radeći preko omladinske zadruge zaradi za bolesne roditelje Slavomira i Jevrosimu, siromašnom studentu Nikoli Matkoviću iz zabitog Vučinića na padinama Golije, dugogodišnjem đaku pešaku i štićeniku našeg Humanitarnog mosta, stigla je nova pomoć naših čitalaca iz dalekog sveta.
Vredni darovi
Nedavno je od porodice Tešić iz Melburna dobio 100 dolara, a ovih dana i vredan dar od dobrotvorke Vukice Matić iz Lauphajma u Nemačkoj.
Donacija od 100 evra, koju mu je poslala plemenita Vukica, pomoći će siromašnom odlikašu sa Golije, jednom od najboljih studenata novopazarskog državnog univerziteta – smer Informacione tehnologije, da sa desetkama i devetkama stekne uslov za treću godinu. Uspeće da obezbedi knjige i odeću, plati autobus i svojim roditeljima u zabitom selu ponese brašno, namirnice i sredstva za higijenu.
– Dobri ljudi pomažu mi od moje pete godine, da nije bilo čitalaca „Vesti“ ko zna da li bih završio srednju školu i upisao fakultet. Moji roditelji nisu mogli ni da me prehrane, a kamoli da me školuju – priča Nikola, dok na autobuskoj stanici u Novom Pazaru, gde je došao iz susedne Raške, preuzima donaciju iz Nemačke.
– Vreme između ispita koristim za praksu, a i da nešto zaradim, jedna firma iz Raške želi da mi pomogne, a i ja se trudim da im se mojim skromnim znanjem koliko-toliko odužim. Prošle godine brao sam maline, sada se nadam da će, pošto sam na fakultetu puno toga naučio, a stižem i pomalo prakse u oblasti programiranja da odradim, biti i finijih poslova – dodaje Nikola. On nas moli da dobrotvorki Vukici Matić prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
– Trudiću se da, uprkos svakodnevnom pešačenju, i dalje budem dobar student, da završim fakultet, da se zaposlim. Da najpre zbrinem roditelje koji još žive u kući sa zemljanim podom i bez vode i kupatila, a potom da i ja pomognem drugima u nevolji. Hvala veliko svima koji su mi do sada pomagali – poručuje ovaj talentovani mladić sa Golije.
Dugogodišnji đaci pešaci su i Marija Mara Milanović, iz Žunjevića na Rogozni, učenica četvrtog razreda osnovne škole, i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, učenik druge godine Srednje mašinske škole. Oboje su štićenici Humanitarnog mosta, Marija desetak godina, Nikola pet. Marijinim roditeljima Milanu i Evi naši čitaoci kupili su kravu, konja, zaprežna kola, motorno testere, dok su Nikoli i njegovom ocu Milovanu sagradili novu kuću. Poslednja donacija stigla im je iz Ženeve, od porodice Rakić koja im je poslala po 50 franaka.
– Upravo sam završila četvrti razred. Pošto je škola na Rogozni četvororazredna, već se spremam za jesen i još duže pešačenje do osmorazredne škole u selu Lukare, na padinama planine – priča Marija Milanović, koja je prve donacije naših čitalaca dobila kada je imala samo tri godine.
– Dobri ljudi su me prehranili i oblačili. Kada smo ostali bez krave, pomogli su nam da kupimo drugu. I danas mi pomažu jer moji siromašni roditelji ne bi mogli da me školuju. Hvala porodici Rakić, hvala Marku iz Sidneja i drugim dobrotvorima koji brinu o meni – poručuje Marija.
Veliku zahvalnost dobrotvorima duguje i Nikola Petronijević.
– I meni puno znači svaki dinar – kaže Nikola, koji u zabitom golijskom selu ima samo bolesnog oca Milovana. Hvala do neba porodici Rakić, hvala svim drugim dobrotvorima, Bog im dao sreće i zdravlja – poručuje ovaj siromašni mališan koji je za godinu dana izgubio majku, baku i dedu. Kad nije u školi sam mesi i peče hleb, kuva ručak i pere.
Hvala do neba
– Nakon pisanja „Vesti“, spasli su nas dobrotvori. Za nepunu godinu dana sagradili smo kuću, sad nam je bar toplo. Nadam se da će nam humani ljudi pomagati i ubuduće, bar dok ja ne stignem do svog parčeta hleba – ističe Nikola Petronijević.
Radost baka Stane
Naš verni čitalac i dugogodišnji dobrotvor Milenko Šipka i njegova porodica iz Švajcarske poslao je 50 franaka baki Stani Minić koja živi sama u zabitom Dragočevu na Rogozni. Baka je nepokretna i bolesna. Osim dobrih ljudi iz dijaspore, u životu je održavaju i rođaci iz susednih sela koji joj povremeno donesu hleba i mleka. Donaciju iz Švajcarske baka će potrošiti za lekove koje će joj iz Novog Pazara doneti poštar Rade Joković, jedini čovek koga sretne i tokom zime. Zahvalna je do neba dobrotvoru Milenku i svima koji joj pomažu poslednjih godina.
