Kao i mnogi sugrađani koji se bore za golu egzistenciju, samohrana majka Dejana Draškić Nađ iz Bačke Topole i njena deca: Gregor (14), koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, Viktorija (12) i Adrijan (10), koji boluje od Daunovog sindroma, našli su se u teškoj situaciji – kako obezbediti sve što je potrebno za početak nove školske godine.
– Nije lako izaći na kraj sa svim tegobama koje nas već godinama prate. Počevši od zdravstvenih, pa svega ostalog. Jednostavno, nikako da bar malo dušom danemo. Zahvalni smo svima koji su imali razumevanja za naše nedaće i iako to ne volim da ističem, pomoć nam je i dalje dobrodošla. Trudim se da sve račune izmirujem na vreme, da platim stanarinu i kada sve to namirim jedva da bilo šta ostane. Nova školska godina je na pragu, knjige su papreno skupe, a imam dva đaka kojima to moram da obezbedim, i ne samo to nego i školski pribor koji uz to ide, ali i ogrev, a ne znam odakle – tužno će Dejana, čija su deca pre devet godina ostala bez oca koji je preminuo od kancera kad je Adrijan bio beba od šest nedelja.
Nemaju na koga da se oslone
Nedavno je umrla i Dejanina majka, koja je bila od velike pomoći, jer je Dejana zbog saobraćajne nesreće od 2012. godine bila potpuno vezana za invalidska kolica. Tek od prošle godine je počela da hoda uz pomoć štaka, zbog čega se dosta oslanjala na Gregorovu i Viktorijinu pomoć. Uz sve izdatke, tu su i pelene za Adrijana, koji ne hoda, pa za Gregora i Viktoriju ne ostane gotovo ništa. Žive od porodične penzije i dečjeg dodatka, što iznosi tek malo više od 200 evra. Zbog toga i deca često ostanu uskraćena za najsitnija zadovoljstva.
– Iskreno govoreći, moj život se iz korena promenio kada sam doživela nesreću. Umela sam da radim i po 16 sati dnevno samo da bi deci obezbedila sve što im je potrebno, ali ta nesreća je sve promenila. Niko od lekara nije verovao da ću opet stati na noge, jer su prelomi bili teški, a kosti su sporo srastale. Dve godine nakon nesreće, ortoped je hteo da mi odseče noge do kolena, na šta nisam pristala. Odlučila sam da prestanem da idem na kontrole – rekla je Dejana.
Stala na noge posle šest godina
– Tek 2018. godine osetila sam veliki bol u levoj nozi i skupila hrabrost da odem na pregled. Usledilo je čudo, kosti su srasle na desnoj nozi, a na levoj nisu u potpunosti. Ipak, odlučili su da mi urade operaciju i obećali su da ću nakon toga prohodati što se zaista dogodilo. U 2019. sam već mogla da se krećem pomoću štaka, a sada i bez njih. Međutim, drugi zdravstveni problemi sa kožom, osteoporozom, ali i sa golom egzistencijom i dalje su tu – kazala je Dejana Draškić Nađ.
Ova majka borac i njena deca, tokom godina prošli su kroz mnoge teške trenutke, među kojima je i vršnjačko nasilje, koje je ostavilo traga na najstarijeg sina Gregora, ali i celu porodicu.
– Kroz šta smo sve prošli, moglo bi u roman da stane. Niko nas ne pita kako ćemo dalje. Potrebno nam je još malo podrške da bismo „isplivali“ iz svega toga. Nadam se da će i za nas doći neka lepša vremena. Dobri ljudi su nam pokazali i dokazali da je to moguće, zbog čega sam nade i ovog puta položila u njih, dok ne „stanemo“ na svoje noge, što je trenutno usled pandemije korona virusa teško zamisliti – iskreno će Dejana Draškić.
Knjige i ogrev prioritet
Samo za knjige sinu Gregoru koji polazi u osmi razred i ćerki Viktoriji, koja kreće u sedmi razred Osnovne škole, Dejana treba da izdvoji oko 33.000 dinara (oko 280 evra). Čak i da plaća na rate, to su izdaci koje sama ne može da podnese. Posebno, jer se mora pripremiti i za dolazak zime, a to znači i izdatke za ogrev.
– Verujte da zbog svega toga što nas čeka, ne mogu mirno da spavam i stalno prebirem po mislima kako ćemo se izboriti sa svim tim. Adrijanova škola je tek pod znakom pitanja zbog njegovog stanja i korona virusa. Bojim se da se ne razboli. A zbog svih tih izdataka, ne mogu ni sebi sve lekove da priuštim. Deca su mi ipak na prvom mestu i trudim se da prvo njima obezbedim sve što im je neophodno – rekla je Dejana, ponosna na decu što su uprkos svemu dobri đaci.
Kontakt za pomoć
Da bi bar malo odahnuli od teškog bremena s kojim se svakodnevno suočavaju, Dejani Draškić Nađ iz Bačke Topole dobri ljudi mogu pomoći uplatom donacije na tekući račun u Poštanskoj štedionici: 200-118074360-87. Mogu stupiti sa njom u kontakt i putem telefona na broj: +381 62 857 65 82 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Na usluzi je, kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
