Život se surovo poigrao sa Vladetom Spasojevićem (45), poljoprivrednikom iz sela Brnjica kod Sjenice. Kao i mnogi mladi Pešterci i Vladeta je bio pun snage, maštao je da se oženi, zasnuje porodicu, formira veliko stado i odmeni majku Roksandu (72) koja se celog života mučila (rano je ostala bez supruga) i svega odricala da njemu bude bolje.
Bilo je i ideja da, ako mu u stočarstvu ne krene, ode u Nemačku i tamo zaradi za bolji život svoje porodice. Kako to već sudbina ume da udesi, nažalost, već nakon tridesete sve je krenulo po zlu. Najpre je počeo da oboleva od multipleks skleroze i dobro se držao sve dok pre dve godine nije pao sa konja, nezgodno se povredio čime je ubrzao bolest i najverovatnije zauvek ostao nepokretan.
Sa starom i bolesnom majkom živi u poluzavršenoj kućici bez vode i kupatila, a jedini prihod im je Roksandina penzija od 100 evra. Od imovine imaju kravu, pet kokošaka i psa.
– Šta učini prokleta sudbina? Maštala sam u snaji, unucima i punoj kući, živela za to, a evo, ništa od toga. Valjda božjom voljom i spletom nesrećnih okolnosti, moj Vladeta je totalni invalid, nemoćan i bukvalno je na mojim ostarelim i bolesnim rukama. Iako je bolovao od teške bolesti, sigurna sam da još dugo ili nikada ne bi pao sa nogu. Veliki je radnik i borac bio. Nažalost, desio se taj nasrećni pad sa konja koji je potpuno promenio naš život. Nadala sam se da će se oporaviti i ponovo stati na noge, ali kada su ga iz bolnice dovezli u invalidskim kolicima ceo svet mi se okrenuo. Znala sam da nam dolaze teški dani – priča baka Roksanda.
Plačući naglašava da se još nada da će biti leka za njenog sina i da će Vladeta ipak stati na noge.
– Želja mi je da odem u Atomsku banju Gornja Trepča kod Čačka. Čuo sam da je blagotvorna i da pomaže i najtežim bolesnicima. Mnogo sam i čitao o njenim lekovitim svojstvima. Pošto često imam i bolove, osećam da bi mi bilo bolje. Ko zna, možda bi i stao na noge – priča Vladeta.
Žali što nije u stanju da obezbedi 500 ili 600 evra koliko je potrebno za dvonedeljni boravak u ovom poznatom lečilištu. A, još jedan veliki problem muči Vladetu i njegovu majku. Invalidska kolica koja Vladeta ima pokreću se rukama, a njegove ruke više nisu u stanju da ih guraju. Pogotovu rovitim terenom oko kuće gde nema ni betonske staze, niti u blizini asfalta.
– Mnogo bi mi značila ta „električna“ kolica. Otišao bih do prodavnice i crkve u selu da se vidim sa ljudima i da porazgovaram. Ovako po ceo dan sedim u sobi i samo gledam televizor. Značilo bi i kada bi nam neko pomogao da izbetoniramo trotoar i prilaz kući, a već o kupatilu i vodi u kući i da ne govorim. Za mene je život stao. Nemoćan sam da bilo šta uradim. Dok je majke Roksande znam da mi ništa neće faliti, boriće se ona dok može da hoda, a posle, bog sami zna. Bilo je i do sada dobrih ljudi koji su nam pomagali da lakše prebrodimo sve nedaće koje su nas snašle, hvala im do neba, nadamo se da će nam pomoći i čitaoci „Vesti“ – poručuje Vladeta i zahvaljuje se što su ga naši reporteri „našli“ i posetili u pešterskom bespuću.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu Vladeti Spasojeviću na bilo koji način (doniraju električna kolica, novac za banjsko lečenje ili popravku staze), mogu stupiti sa njim putem telefona na broj: + 381 62 407 451, dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Adresa je: selo Brnjica, 36310 Sjenica, Srbija. Naravno, na usluzi je, kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
