Dok su albanski mediji 17. marta 2004. godine širom Kosova i Metohije izveštavali da su „srpski banditi sa psima“ naterali trojicu albanskih dečaka u nabujali Ibar kod Čabre, hiljade ekstremista već su bile spremne da pokrenu talas nasilja. Ta vest, koja se ubrzo pokazala kao netačna, postala je okidač za jedan od najtežih napada na srpsko stanovništvo posle 1999. godine. U samo tri dana ubijeno je osmoro Srba, više od 4.000 ljudi je proterano, spaljeno je više od 1000 kuća i 35 pravoslavnih hramova. Događaji iz marta 2004. godine ostali su upamćeni kao organizovani i masovni napadi na srpsko stanovništvo i njegovu imovinu.
Kako navodi organizacija Human Rights Watch u izveštaju „Failure to Protect“ iz jula 2004. godine, „senzacionalističko i na kraju netačno izveštavanje“ o navodnom progonu dece doprinelo je eskalaciji nasilja, na koje međunarodne snage KFOR-a i UNMIK-a nisu adekvatno reagovale. Zvanična istraga UNMIK-a, koju su vodili međunarodni tužilac Piter Tinsli i portparol policije Niradž Sing, zaključila je 28. aprila 2004. godine da „nema dokaza o krivičnom delu niti o umešanosti Srba“. Preživeli dečak kasnije je priznao da je priča bila netačna i nastala pod pritiskom, dok je utvrđeno da su se dečaci utopili nesrećnim slučajem.
Tokom nasilja, u Kosovskoj Mitrovici ubijeni su Borivoje Spasojević i Jana Tučev, dok je u Kosovu Polju Zlatibor Trajković stradao u požaru svoje kuće. Nenad Vesić ubijen je u Lipljanu, a Dobrivoje i Borko Stolić, otac i sin, stradali su braneći svoj dom. Živote su izgubili i Dragan Nedeljković i Slobodan Tanjić u drugim sredinama. Ovi događaji ostavili su duboke posledice po srpsku zajednicu, koja je i nakon toga nastavila da živi u teškim bezbednosnim uslovima.
Velika šteta naneta je i kulturnoj baštini. Uništene su ili teško oštećene brojne svetinje, među njima i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, manastir Devič, kao i crkve u Prištini, Obiliću i Vučitrnu. Sve se to dešavalo u prisustvu međunarodnih snaga, koje prema brojnim izveštajima, nisu uspele da spreče nasilje.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Događaji iz marta 2004. godine ostaju jedno od najtežih poglavlja novije istorije srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Činjenica da je povod za nasilje bila netačna informacija, što je potvrđeno i u međunarodnim izveštajima, dodatno naglašava težinu posledica koje su usledile. Sećanje na stradale i proterane ostaje obaveza, kao i potreba da se ovi događaji ne zaborave i da se sagledaju u punom istorijskom kontekstu.
Piše: Nina Stojanović
