Veštačka inteligencija u bolnicama više nije futuristička ideja, već alat koji počinje da ulazi u stvarne kliničke procese.
Nova studija Medicinskog fakulteta Harvard i Medicinskog centra Bet Izrael Dikones pokazala je koliko veliki jezički modeli mogu biti korisni u hitnoj medicini, gde se odluke donose brzo i često uz ograničene informacije. Istraživači su testirali model o1 kompanije OpenAI i uporedili njegove rezultate sa dijagnozama koje su postavila dva iskusna lekara.
Rezultati su iznenadili i same autore studije. AI sistem je u 67% slučajeva dao tačnu ili veoma blisku dijagnozu, dok su lekari postigli 55% i 50% uspešnosti. Razlika je posebno bila izražena u početnoj trijaži i proceni pacijenata na hitnom prijemu — fazi u kojoj su podaci često nepotpuni, a vreme ključno.
Studija je obuhvatila 76 pacijenata primljenih u hitnu službu bolnice Bet Izrael u Bostonu. Svi slučajevi su analizirani tako da ni lekari koji su kasnije proveravali dijagnoze nisu znali da li je zaključak doneo čovek ili algoritam, što je dodatno povećalo objektivnost rezultata.
Autori naglašavaju da AI nije zamišljen kao zamena za lekare, već kao podrška u situacijama gde brzina i preciznost mogu da spasu život. Posebno u kompleksnim i nejasnim slučajevima, sistem može da ponudi širi spektar mogućih dijagnoza i skrene pažnju na opcije koje bi mogle biti previdjene. Studija je objavljena u časopisu „Science“.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Veštačka inteligencija postaje “drugi par očiju” u urgentnoj medicini i ulazi u prostor koji je do sada bio isključivo ljudski.
Piše: Biljana Stepanović
