Nakon što je prošlog meseca od dobrotvora Borivoja Gačanovića iz Pariza dobila donaciju od 500 evra, porodica Bandović iz sela Gradac na Pešteru, opština Sjenica, imala je još razloga za radost. Za to su se pobrinuli naši zemljaci iz Austrije, Švajcarske i Švedske. Tačnije, Bandovićima su stigla još tri novčana priloga, od ukupno 200 evra, pošto im je Milan Novaković poslao 100 evra, Slavica iz Stokholma 50 evra, a porodica Šipka iz Oberordorfa 50 franaka.
– Kad se kuća gradi svakome je, a nama posebno, svaki dinar i svaki evro zlata vredan. Zahvaljujući pomoći dobrih ljudi iz celog sveta i nekoliko dobrotvora iz Sjenice, krajem prošlog leta ukrovili smo novu kuću, uspeli smo tada da postavimo i PVC stolariju i oluke, ali za nastavak radova nismo imali novca. U međuvremenu stigla je zima, surova pešterska, koju smo, kao i mnogo ranijih, morali da provedemo u trošnom kućerku u kome smo se baš smrzavali. Za useljenje nam je potrebno još oko 5.000 evra. Za nas je to ogroman novac, pa su sve naše nade usmerene u „Vesti“ i dobre ljude iz celog sveta. Jedino oni mogu da nas usele pre zime i usreće za sva vremena – priča Slobodan, siromašni nadničar koji lopatom i krampom jedva prehranjuje svoju porodicu.
Deo novca koji im je stigao ovog proleća potrošili su na vraćanje prošlogodišnjih dugova stovarištima i majstorima, a ostatak im je dobrodošao za rešavanje vodosnabdevanja (dovođenje i uvođenje vode), plaćanje priključka i potrebnih dozvola i nabavku grubog elektromaterijala.
– Za koji dan imaćemo vodu u novoj kući, a nadamo se i skorom početku elektro-instalaterskih radova, nakon čega bi trebalo da usledi malterisanje za koje još nemamo novca. Značajne stavke biće nam plaćanje elektro-priključka, kupovina brojila, patos i kupatilo. Mada sve ide dosta sporo i teško, mi smo radosni, jer ipak ima napretka. Verujemo u onu narodnu da „kad se kuća gradi i Bog pomaže“ i nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da se uselimo do jeseni. Uslovi u kojima sada živimo su užasni. Upravo ovih dana, nakon velikih padavina, voda nam je i bukvalno ispod kreveta. Ne smem ni da pomislim na još jednu zimu u našoj trošnoj udžerici – priča Slobodan.
Moli nas da prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost donatorima i svima koji su do sada pomogli njegovoj porodici.
– Božjom voljom ostali smo bez Jaćima Obradovića, biznismena iz Štavlja kod Sjenice, kod koga sam povremeno radio i koji nam je mnogo pomogao prilikom početka gradnje kuće, kao i Miće Kaličanina, potpredsednika opštine Sjenica, koji nam je obezbedio deo materijala. Ostao je još jedan naš veliki dobrotvor Hido Muratović iz Novog Pazara koji nas povremeno obilazi, donosi nam namirnice i školski pribor za decu. Bodri nas i da istrajemo u borbi za novi krov nad glavom, zbog čega iskreno verujem da ćemo uspeti. Ne bih žalila da odmah umrem, samo da Petra, Radišu i Stefana ostavim u toplom – dodaje Slobodanova majka Marija koja, iako bolesna i stara, svakodnevno putuje u deset kilometara udaljenu Sjenicu, da bi u tamošnjoj narodnoj kuhinji dobila besplatan hleb i po jedan topli obrok za porodicu.
Radiša govori, škola još neizvesna
Osim siromaštva, još jedna velika muka godinama muči porodicu Bandović. Slobodanov i Stankin srednji sin Radiša (6) do prošle godine uopšte nije govorio, a rođen je i sa drugim anomalijama, pa je morao i na nekoliko operacija koje su bile uspešne. Mislilo se da nikada neće progovoriti. Ipak, najviše zahvaljujući donacijama čitalaca „Vesti“, Radiša je nekoliko puta bio na lekarskim pregledima u Beogradu, već godinu dana sa njim rade logopedi u Sjenici i Novom Pazaru (što Slobodan mora posebno da plaća), pa je napredak veliki.
– Govori solidno i napreduje. Polovinom juna ponovo ćemo u Beograd na preglede. Na jesen bi Radiša trebao da pođe u školu. Videćemo šta će reći lekari i logopedi. Nadamo se najboljem, ali neće biti strašno ako bude morao da sačeka još jednu godinu – ističe Slobodan.
Sve radi dece
– Najviše bih voleo, zbog dece, koja su jedan drugom do uveta, da obezbedim topli krov nad glavom. Da bi imali mira i oni i ja. Nažalost, sami to ne možemo. Izdaci su preveliki, a ja stalno zaposlenje koje bi nam donelo kakvu-takvu sigurnost nemam, iako sam obijao mnoge pragove u potrazi za istim. Zato nam ova pomoć Borivoja, Milana, Slavice i Milenka mnogo znači – rekao je Slobodan.
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
