Tržni centri u Austriji ulaze u novu fazu, broj posetilaca stagnira, prodaja realno opada, a prostor sve češće zauzimaju diskonteri umesto modnih radnji. Novi zakupci uglavnom dolaze na lokacije nekadašnjih prodavnica nameštaja lanca Kika/Lajner, koji je bankrotirao 2024. godine. Istovremeno, sve veći broj prostora ostaje prazan, što potvrđuje širi evropski trend slabljenja klasičnih tržnih centara, piše ,,Kurier „.
Najnoviji primer je tržni centar Supernova u Filahu, otvoren 2025. godine upravo na mestu bivše prodavnice Kika/Lajner. Glavni zakupac je diskontni lanac Vulvort, koji se poslednjih godina ubrzano širi po Austriji. I drugi diskonteri, poput Akcije i Tedija, značajno povećavaju broj prodavnica u tržnim centrima, dok se modna industrija postepeno povlači.
Podaci konsultantske kuće Štandort plus Markt pokazuju da je u Austriji krajem 2025. radilo ukupno 251 tržni centar sa oko 8.600 prodavnica. Ukupan broj posetilaca iznosio je oko 570 miliona, što je blagi pad u odnosu na prethodno istraživanje. Prodaja je nominalno porasla za oko pet odsto i dostigla 16 milijardi evra, ali zbog visoke inflacije to u realnim okvirima znači stagnaciju.
Istovremeno se povećava broj praznih lokala. U urbanim tržnim centrima stopa praznih prostora iznosi 6,3%, dok je u maloprodajnim parkovima izvan gradova oko 3,6 odsto. Stručnjaci upozoravaju da je reč o trendu koji se širi širom Evrope, jer klasični tržni centri sve teže zadržavaju zakupce.
Promene se vide i u strukturi ponude. Prodavnice odeće gube prostor, dok su supermarketi, drogerije i diskonteri sve zastupljeniji. Gastronomija uglavnom ostaje stabilna, dok prodavnice sportske opreme, igračaka i knjiga beleže blagi rast.
Posebno se širi sektor slobodnog vremena. Fitnes centri sve češće ulaze u tržne centre i maloprodajne parkove jer privlače stalni protok posetilaca i mogu koristiti i manje atraktivne poslovne prostore.
Pogled redakcije portala srpski Ugao
Uprkos problemima, analitičari smatraju da tržni centri neće nestati. Najveće šanse za opstanak imaju veliki kompleksi sa širokom ponudom zabave i kupovine, kao i manji centri usmereni na svakodnevne potrebe lokalnog stanovništva. Najranjiviji su, međutim, tržni centri srednje veličine, preveliki za lokalnu kupovinu, a premali da ponude raznovrsnu ponudu koja bi privukla širu publiku.
Piše: Stefan Stojanović
