Tokom ove godine navršile su se dve decenije od našeg prvog teksta o mukama siromašnog Novopazarca Vukomira Tomovića, samohranog oca dvojice paralizovanih i nepokretnih sinova i njegovog apela našim čitaocima i drugim dobrim ljudima da mu pomognu.
Tada je Vukomir, u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, daleko od lekara, u bespuću i sirotinji jedva prehranjivao Ivana i Predraga koje je često, kad se razbole, po kiši, blatu i snegu, na leđima nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara.
Nova kuća
Dobrotvori sa naših prostora, rasuti po belom svetu, odmah su Tomovićima pritekli u pomoć i više nikada nisu ostajali bez namirnica i lekova, a nakon pet godina uspeli su, najvećim delom uz pomoć naših čitalaca i dobrotvora iz ovog kraja, da u novopazarskom prigradskom naselju Čestovo sagrade novu kuću. Sve do danas, humana dijaspora stalno je uz njih. Da nije povremenih donacija iz inostranstva, najviše iz Australije, Vukomir, Ivan i Peđa ne bi mogli da prežive.
Vukomir u rukama drži najnoviju donaciju od 200 australijskih dolara, pristiglu od dobrotvorke Mare iz Sidneja. Još 100 evra iz Nemačke mu je poslao naš čitalac i dobrotvor M. Matić.
– Ranije nam je najviše pomoći stizalo iz Evrope, a sada nam najčešće pomažu dobrotvori iz daleke Australije. Sve što dobijemo odmah potrošimo za lekove, lekare, hranu, ogrev, gorivo, struju, pelene. Hvala beskrajno dobrotvorki Mari i dobrotvoru Matiću. Želimo im dobro zdravlje i Bog da ih čuva. Hvala svima koji brinu o nama i spasavaju nas kad god smo u nevolji, znatno su nam olakšali život. Ja sam srčani bolesnik, Ivan i Peđa su nepokretni i nemoćni, prihoda nikakvih nemamo – dodaje Vukomir.
– Skoro deceniju naši čitaoci i drugi dobrotvori stalno su i uz usamljenog i teško bolesnog starca Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja zabite Pačevine na padinama Golije. Bolesni Dušimir dugo je bio nepokretan, delimično je šlogiran i pravo je čudo kako je, nakon tri moždana udara, još u životu i kako uopšte hoda. Opstaje i uz pomoć dobrih komšija iz susednih sela koji mu povremeno donesu hleb i mleko.
Veliki snegovi
Poslednje dve donacije koje su mu upravo uručene, Dušimiru su stigle iz daleke Australije. Već pomenuta dobrotvorka Mara iz Sidneja poslala mu je 200 dolara, a od dobrotvorke B. G. iz Adelejda stiglo mu je takođe 200 dolara.
– Samo jednom, i to davno, bio sam kod lekara, i moždane udare, nakon kojih sam ostao delimično šlogiran, preživeo sam na nogama. Spasli su me Bog i dobri ljudi – priča ovaj neverovatno uporni starina. On kaže da mu najteže pada samoća, teže od nemaštine i svih bolesti.
– Dešava se da zimi, kada napadaju veliki snegovi, danima ne vidim čoveka. Nemam ni televizor, jedini prozor u svet mi je tranzistor – dodaje ovaj starina i moli nas da dobrotvorkama Mari i B. G. iz Australije prenesemo njegove pozdrave i poželimo im srećnu Novu godinu i božićne praznike.
Hvala do neba
– Nemam reči kojima bih se zahvalio dobrotvorkama, a i svim drugih humanim ljudima koji, iako nas nikada nisu videli i čuli, deo svog teško zarađenog novca izdvajaju za mene i druge stare, bolesne i nemoćne u ovom kraju i širom Srbije. Svaka im čast, za mene su to heroji i velikani – naglašava ovaj starina i ističe da je siguran da postoji neko koji „sve gleda“ i nagrađuje dobra dela.
Teška sudbina
– Kad god smo bili u nevolji, kad smo ostajali bez lekova i trošili poslednje kilograme brašna, kao da je sam Bog poslao, stizala nam je pomoć iz ove daleke zemlje. Povremene donacije dobrih ljudi dve decenije nas drže u životu – priča Vukomir.
