Mada su im naši čitaoci iz celog sveta, dobrotvori iz ovog kraja i nekoliko humanitarnih organizacija još krajem 2019. godine izgradili novu kuću, delimično opremljenu i novim nameštajem, u koju je uloženo blizu 20.000 evra, siromašni Slobodan Bandović iz pešterskog sela Gradac, njegova supruga Stanka, majka Marija i deca: Stefan, Radiša, Marko i Milica, koji su duže od decenije štićenici našeg Humanitarnog mosta, još žive trošnoj udžerici od dasaka, lima i kartona i strahuju da će se tokom zime koja dolazi smrzavati na paklenim pešterskim minusima.
Žive od nadnice
Glava porodice Slobodan, na celom Pešteru poznat kao nadničar koji, da bi prehranio svoju porodicu i lečio srednjeg sina Radišu, rođenog sa govornom manom, ne odbija ni najteže fizičke poslove, kaže da je bio presrećan kada je u decembru 2019. godine u novu kuću uneo prve ležajeve za decu i da se bio uveren da će još tadašnju Novu godinu i Božić slaviti u toplini svog novog doma, udobnosti i radosti koju su mu podarili dobri ljudi iz celog sveta.
– Ostalo je da nabavimo još nešto nemaštaja za kuhinju, da instaliramo pumpu za vodu i da kupimo brojilo za struju, mislio sam da je to mali problem koji ću uspešno rešiti, a ispostavilo se da je velika nevolja iz koje ni danas, četiri godine kasnije, ne znamo kako da izađemo – priča Slobodan.
Potrebna dozvola
Da bi nam priključila struju sjenička Elektrodistribucija traži urbanistički projekat i dozvolu za gradnju kuće, kažu da je to po zakonu, iako je ceo Pešter izgrađen bez ikakvih projekata i dozvola. Da je kuća u Sjenici, pa i da razumemo, ali, insistirati na projektu i dozvoli za kućicu od 50 kvadrata koji su nam u zabitom selu Gradac svojim prilozima, za sevap, izgradili dobrotvori iz celog sveta meni je neobjašnjivo, valjda treniraju pravnu državu na nama, bedi i sirotinji koja se hrani na kazanu narodne kuhinje i živi bez kupatila i na zemljanom podu – jada se Slobodan i ističe da nema vrata na koja nije kucao i koga nije molio, mnogi su obećali pomoć i rešenje ovog „problema“, ali od silnih obećanja još nema ništa.
Da muka bude veća, naš srednji sin Radiša, koji je progovorio tek u petoj godini, nakon što su nam čitaoci „Vesti“ omogućili lečenje u Novom Pazaru i Beogradu, još ima problema sa govorom i zdravljem i ne može adekvatno da se leči, jer nemamo novca sa stalne odlaske u Sjenicu i Novi Pazar i rad sa logopedima – naglašava Slobodan. On objašnjava da mu je sin bolje.
– Hvala bogu, Radiša je bolje, napreduje, ide u školu, duša nas boli što on i njegova braća Stefan i Marko još domaće zadatke pišu pod svetlom sveće i petrolejke i toliko dugo čekaju struju i useljenje u novu kuću, najviše se raduju televizoru i kupatilu, nadamo se da će nam EPS, opština Sjenica i država pomoći da napravimo još taj jedan veliki korak ka boljem životu. Mnogo nam znači svaka pomoć i svaka donacija, posebno za Radišino lečenje, sve naše nade uprte su u dobre ljude kojima se unapred zahvaljujemo – ističe Slobodanova supruga Stanka i šalje velike pozdrave svima koji su poslednjih godina na razne načine pomagali njenoj porodici.
Baka donosi hranu
Porodici Bandović mnogo znači hleb i po jedan obrok koji besplatno dobijaju u sjeničkoj narodnoj kuhinji. U deset kilometara udaljenu Sjenicu po hranu obično, auto-stopom, ide baka Marija koja je u jednoj saobraćajnoj nesreći umalo stradala. Nedavno je ponovo pala i ozbiljno se povredila. Nada se da će nakon oporavka ponovo, često po kiši, vejavici i mrazu, svakodnevno ići u Sjenicu da bi, kako ističe, nahranila svoje unučiće.
Sad ili nikad
Pošto je Vlada Srbije omogućila da se na vodu, struju i komunalije mogu priključiti i vlasnici objekata izgrađenih „na divlje“, Slobodan se nada da će, ako uz pomoć dobrih ljudi uspe da obezbedi novac za dažbine, sijalica zasijati i u njegovom domu, možda i pre zime, ali i strahuje da će ga sirotinja i administracija ponovo ukočiti i da će život u bedi i mraku potrajati možda i do proleća.
