Hodnici Centra Karitasa za azilante u bečkoj Laksenburger štrase (Laxenburger Straße) u Favoritenu podsećaju na nekadašnju državnu instituciju, što i ne čudi, jer je zgrada ranije bila filijala Zavoda za zapošljavanje (AMS). Danas ovde dolaze tražioci azila i drugi stranci koji u Beču primaju osnovnu socijalnu pomoć. Ulaze u grupama, na svakih petnaest minuta, dok red ispred zgrade polako napreduje.
Karitas radi po nalogu Fonda socijalnih usluga Beča (FSW), koji svaka dva meseca proverava potrebe korisnika osnovne pomoći. Krajem 2025. godine tu vrstu podrške primalo je oko 30.000 ljudi. Međutim, poslednjih nedelja savetnici se sve češće susreću sa osobama u akutnoj finansijskoj oskudici, pre svega zbog nemogućnosti plaćanja kirije.
Reč je o osobama sa supsidijarnom zaštitom – zaštićenim od deportacije, ali bez punog azilnog statusa. Do kraja 2025. godine primali su dopunu do nivoa bečke minimalne sigurnosti, oko 1.200 evra mesečno po osobi. Sada im ostaje samo osnovna pomoć – 440 evra mesečno. Kako navodi list „Der Standard”, nagli pad prihoda doveo je hiljade ljudi u rizik od gubitka stana.
Grad Beč ističe da ti korisnici formalno imaju pravo na smeštaj u okviru sistema osnovne pomoći. Međutim, kapaciteti su smanjeni, a oko 8.000 ljudi koji žive u privatnim stanovima ne može jednostavno da se preseli. Ne postoje prelazni rokovi niti posebna pravila za teške slučajeve, dok pomoć za beskućnike ovoj grupi nije dostupna.
Nevladine organizacije, među njima Karitas, Diakonija i „SOS Mitmenš” (SOS Mitmensch), upozoravaju da nemaju sredstva da prime dodatnih 10.000 ljudi. Kritikuju grad zbog nedostatka jasnog plana i upozoravaju na rizik masovnog beskućništva. Zvanično obećanje da će „osobe kojima je potreban smeštaj dobiti mesto” zasad ostaje bez konkretnih detalja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Naglo smanjenje primanja bez prelaznih mera može imati ozbiljne socijalne posledice. Bez obzira na političke stavove o migracionoj politici, pitanje je da li sistem može da podnese talas ljudi koji ostaju bez krova nad glavom. Kriza se ne rešava administrativnim rezom, već jasnim planom i odgovornošću.
Piše: Stefan Stojanović
