Mada su krajem maja, nakon što su od porodice Petrović iz Pariza dobili po 100 evra, što im je omogućilo da kupe najpotrebnije lekove i brašno, usamljena i delimično šlogirana Slobodanka Milošević, iz sela Znuša na Rogozni, i teško bolesni starina Dušimir Vuksanović, iz zabite Pačevine na Goliji, ponovo su se, nakon našeg nedavnog apela za pomoć, radovali početkom juna, ovoga puta još jednoj (novoj) donaciji koja im je stigla čak iz Amerike.
Vredan dar
Pomoć od po 100 dolara poslala im je porodica Maksimović iz Čikaga koja im je i ranije slala vredne donacije. Starina Dušimir duže od decenije je štićenik našeg Humanitarnog mosta, Slobodanka od prošle godine, oboje žive u planinskom bespuću, bez ikoga svoga, nemaju nikakva primanja, ni socijalnu pomoć, potpuno su nemoćni i ne bi mogli da opstanu bez pomoći dobrih ljudi.
Lakše se diše kada u kući imate namirnice, lekove i bar nešto novca, manje je straha i neizvesnosti, mada je sada leto i lakše mi je, moram da mislim na zimu i da se polako spremam za hladne dane – priča jedva suzdržavajući suze baka Slobodanka, kojoj je sudbina odredila da celog života bude sama i poslednji čuvar svog ognjišta.
– Nemam mnogo želja, ni prohteva, ovde je važno preživeti, svaki novi dan i mesec za mene su veliki dobitak. Hvala puno dobrotvorima iz Francuske i Amerike i svima koji mi pomažu u poslednjih godinu dana, život su mi promenili i olakšali, bog im dao sreće i zdravlja – ističe Slobodanka.
Iste „sreće“ je i vremešni Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije: živi sam, nepokretna mu je leva strana, nema nikakva primanja, čitaoci „Vesti“ i komšije iz susednih sela hrane ga, leče, greju i drže u životu.
– Bog i dobri ljudi su me spasli nakon tri moždana udara, leva ruka i noga su mi oduzete, ali ipak sam „na nogama“, borim se koliko mogu. Ne bih izdržao da nije bilo pomoći koja mi duže od decenije stiže iz celog sveta, nisam ni znao gde je Čikago i da tamo daleko ima naših ljudi, a evo, baš iz tog grada nekoliko puta mi je stizala pomoć, hvala porodici Maksimović i svim mojim dobrotvorima, svako veče i jutro prekrstim se i pomolim Bogu za sve te dobre ljude i moje spasioce – naglašava starina Dušimir.
Pomoć od 100 franaka stigla je i u zabito selo Zaguljača kod Novog Pazara, siromašnim i nemoćnim supružnicima Aganu i Zejni Pramenković, nakon više naših tekstova njih je obradovala porodica Zejnelović, rodom iz Bosne, sada žitelji Sent Galena u Švajcarskoj.
– Odmah smo zamolili poznatog humanitarca Hida Muratovića da nam kupi i donese namirnice, ostalo ćemo čuvati za ogrev, treba nam 10 kubika drva, a za samo jedan kubni metar potrebno nam je minimum 60 evra, daće bog da nam još neko pošalje pomoć, da se bar za ogrevom obezbedimo na vreme – ističe starina Agan i moli nas da dobrotvorima prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.
Ogrev je veliki problem svoj sirotinji u ovom kraju, pa i starici Vasviji Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet, koja godinama sama, bez ikakvih prihoda brine o teško bolesnom sinu Mirsadu.
Drva za zimu
Donacija od 100 franaka, koju im je iz Bazela poslala porodica Mersihe Sinanović, poreklom iz ovih krajeva, stigla je u pravom trenutku, baš dok spremaju drva za zimu i mnogo će im značiti.
– Pomažu nam dobri ljudi, nešto pomoći stiglo nam je tokom Ramazana i Bajrama, deo drva već smo kupili, nadamo se da ćemo probleme za ogrevom, koji nas prate svake godine, rešiti pre jeseni, hvala puno porodici dobroj Mersihi i svima koji misle na nas – poručuje baka Vasvija.
Pomoć Razi i Seadu
Još 50 evra stiglo je iz Austrije, od anonimnog donatora iz Beča, koji je svojim prilogom želeo da pomogne Razi i Seadu Vejsiloviću, izbeglicama sa Kosova, smeštenim u Novom Pazaru. Oboje su teško bolesni, Raza se bori sa karcinomom, a njenom sinu Seadu odstranjen je bubreg, čitaoci „Vesti“ i drugi dobri ljudi pomažu im da plate podstanarsku sobu, kupe ogrev i lekove. Svima koji im pomažu da opstanu i prežive, kako kažu, šalju veliku zahvalnost.
