Opet smo zatekli staricu kako sedi na kućnom pragu, tamo gde smo je ostavili kada smo je poslednji put posetili i uručili joj pomoć koju su joj poslali naši ljudi iz sveta dobre duše i široke ruke. Baka Živki koja samuje u kući, koju je još pre dva veka izgradio njen deda, i u koju je struja uvedena tek pretprošle godine zahvaljujući akciji "Vesti", pomoć je stigla, ko zna već po koji put, od Ostoje i Mirjane Debeljak iz grada Groselfingena.
Uz donaciju od 120 evra, koja je iz dva puta stigla u redakciju "Vesti", stiglo je Ostojino i Mirjanino pismo sa najlepšim željama za baka Živku koja, kako kaže, o Krstovdanu (27. septembra) treba da uhvati 82. godinu i ne tako srećnog života.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Njen životni put obeležen je samoćom, porodičnim tragedijama, nemaštinom, bolestima, ali i takav život, kaže baka Živka, mora da se odživi do kraja, do onog dana zapisanog u nekim nebeskim knjigama. U međuvremenu, dok ne dođe taj dan koji iščekuje sedeći uglavnom na pragu koji godinama niko nije prekoračio, iskreno se obraduje poklonima Ostoje i Mirjane Debeljak.
– Hvala Mirjani i Ostoji i gde čuli i gde ne čuli! Imam ja još mnogo toga što mi je ostalo od prošlog puta. Nije trebalo toliko toga da mi kupujete jer meni i ne treba nešto mnogo. Više sam se zaželela da mi neko dođe, mada je teško i doći do kuće koju će korov da pojede, a mene zmije među kojima je najviše onih šarenih i opasnih jer ljudi nema… Zaželim se, tako, da razgovaram sa nekim, da nešto čujem i da nekome nešto rečem, ali niko mi ni u dvorište ni u kuću ne ulazi, te ponekad razgovaram sama sa sobom. Eto, zato se baš obradujem jer posle vaše posete kuća mi je puna svega i svačega, a i srce mi je nekako ispunjeno – kaže za "Vesti" starica Živka Popović stiskajući u skute vekne hleba, flaše ulja, kese šećera…
Za deo novca koji naši čitaoci šalju, ovog puta Ostoja i Mirjana, baka Živki kupimo životne namirnice, a deo novca joj ostavimo da joj se nađe kako ne bi pešačila, kao ranijih godina, i po 17 km do lekara u Kuršumliji.
– Ma, donedavno mi i nije bilo tako teško da pešačim, jer para za autobus nisam imala, ali osećam da me snaga izdaje, pa se plašim da ću negde da zanemognem i završim u kanalu pored puta – iskrena je Živka Popović.
