Teškoće i problemi s kojima se suočava porodica Draškić iz Bačke Topole, samohrana majka Dejana (41) i njeno troje dece, Gregor (13), Viktorija (11) i Adrijan (9) koji boluje od Daunovog sindroma, nikako da prestanu. Gregor je, kako su „Vesti“ pisale, zbog siromaštva godinama bio žrtva vršnjačkog nasilja, a prošle godine je brutalno pretučen, da bi početkom ove Više javno tužilaštvo u Subotici zaključilo da nema elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje.
Ovo troje dece je pre devet godina ostalo bez oca, koji je preminuo od kancera kada je Adrijan bio beba od šest nedelja. Nedavno je umrla i njihova baka, koja je bila od velike pomoći, jer je mama Dejana zbog saobraćajne nesreće od 2012. godine bila potpuno vezana za invalidska kolica. Tek nedavno je počela da hoda uz pomoć štaka.
Ali, ni tu nije kraj njihovim mukama. Žive od porodične penzije i dečijeg dodatka što je tek malo više od 200 evra. Za tuđu negu i pomoć koja pripada Adrijanu, moraju na svake dve godine pred komisiju.
– Podstanari smo, pa dok platimo kiriju i režije jedva ostane za život. Zimi mora da se ima za ogrev, pa se snalazim tako što uzmem kredit i otplaćujem ga čitave godine. I, tako ukrug – priča Dejana Draškić, koja ima diplomu mašinskog tehničara.
Dok joj je majka bila živa, pokušala je da nađe bilo kakav posao i da nešto zaradi, međutim, kaže odnos ljudi prema invalidima je i dalje negativan. Sada ne može da radi, jer nema ko da čuva njenog bolesnog dečaka. Pritom se i na njeno zdravlje odrazio dugi boravak u invalidskim kolicima, zbog čega se bori sa atrofijom mišića i osteoporozom stopala.
– Bolest ne bira, a decu moram da izvedem na pravi put – priča hrabra majka Dejana.
Uz sve izdatke, tu su i pelene za Adrijana, pa za Gregora i Viktoriju ne ostane gotovo ništa. Deci su najpotrebniji odeća i obuća, koju ne može da im kupi. Veliki problem je i što Adrijan ne hoda, a Dejana kaže da su joj lekari objasnili da je uzrok psihološke prirode. Nažalost, morao je, ne svojom krivicom, da prestane da ide u školu za decu sa posebnim potrebama u Subotici, udaljenu 35 kilometara.
– Školovanje mu je odložila interresorna komisija, jer opština Bačka Topola nema novca za Adrijanov prevoz. Neophodan mu je kombi, zato što ne hoda – priča kroz suze i dodaje da bi možda i prohodao kada bi bio u školi sa drugom decom.
Najstariji Gregor je imao četiri godine kada je izgubio oca, za koga je bio jako vezan. Od šoka je zanemeo i nije govorio pola godine. S polaskom u školu je usledilo brutalno nasilje vršnjaka koje mu je stvorilo psihičke traume. Kako kaže njegova majka, kao da ima strah da ide u školu, jer tortura traje od prvog razreda, kada su se doselili u Bačku Topolu.
– Deca su ga vređala i maltretirala zato što nije imao mobilni telefon. On je iz novina isekao sliku telefona, zalepio na karton i nosio u džepu. Kada su to videli postali su još nemilosrdniji i brutalniji – priča nam kako je njen sin postao žrtva vršnjaka i torture koja je trajala sve do prošle godine.
Nije pomogao ni prelazak u drugu školu, problemi su postajali sve veći.
– Poslednji incident desio se prošle godine u martu na igralištu, gde je bio sa sestrom. Bez ikakvog povoda napalo ga je šest starijih đaka. Ćerka je uspela da pobegne i da me pozove iz prodavnice da mi kaže da brata tuku – seća se.
Udarali su ga, kaže, rukama i nogama, po čitavom telu, pa i po glavi i, „nisu stali dok ga nisu izuli iz patika“. Jednu patiku su bacili u kontejner.
– Prijavili smo policiji i otišli kod lekara, gde je Gregoru ustanovljen hematom na potkolenici, crvenilo, nekoliko otoka, ali i jači stres i nagon za povraćanjem – prepričava ova majka izveštaj lekara.
Gregora ovih dana ponovo vodi na preglede zbog problema s kičmom koji su prema njenim rečima, možda posledica tog prebijanja.
Ni tu nije bio kraj. Posle svega mesec dana, jedan od nasilnika mu je uputio jezive pretnje: „Nakon suda ti više nećeš biti živ!“
– Bojim se za Gergorovu sigurnost zbog odluke tužilaštva da samo protiv dvojice koji su ga tukli pokrene prekršajnu prijavu. Strah me je da ne urade opet – priča ona.
Zaštitnica braće
– Adrijan je bolestan, a Gregor vrlo nežan i osetljiv dečak, dok je Viktorija još mala, ali jaka. Ona trenira aikido, priča kako se nikoga ne boji i postavlja se kao branilac, kao zaštitnik svoje braće – priča mama Dejana.
Dragana Janković je na Tviter profilu reagovala i pitanjem svih pitanja:
– Priča o Gregoru dotakla je ljude dobrog srca. Verujem da će telefon doneti radost i ohrabriti dečaka da se ne izdvaja od druge dece. Mene lično brine i zanima hoće li biti reakcije institucija.
Svaka pomoć dobrodošla
Priču o sudbini ove porodice, na Tviter nalog, postavila je Dragana Janković, mama dečaka Alekse koji je zbog višemesečnog vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život. Tviteraši su odmah reagovali, a jedna gospođa je poštom poslala Gregoru mobilni telefon. Dragana se zahvalila fotografijom Gregora sa mobilnim telefonom koju je postavila na Tviter.
– A, kako izgleda sreća i osmeh deteta procenite sami. Ovo je tek prvi korak, biće ih još! Tek smo počeli – poručila je Dragana, koja apeluje na sve ljude koji to mogu da pomognu malim Draškićima i ulepšaju im sumorno detinjstvo.
