Nakon što je galerija Kampana u pariskom Luvru zatvorena zbog „posebne krhkosti“ nosećih greda, postalo je jasno da problem nije samo u jednoj prostoriji, već da čitav kompleks zahteva ozbiljnu proveru. Tehnički izveštaji ukazali su na slabosti u gredama koje drže podove drugog sprata južnog krila Sulijevog četvorougla, pa je uz galeriju zatvoreno i više kancelarija, dok je oko 65 zaposlenih premešteno na druge lokacije u okviru muzeja.
Galerija Kampana obuhvata devet soba posvećenih starogrčkoj keramici i nalazi se u blizini čuvene galerije Apolon, gde je nedavno izvedena spektakularna pljačka dragocenosti. Zbog toga se danas, pored pitanja bezbednosti posetilaca i zaposlenih, sve češće postavlja i pitanje – koliko su bezbedne same umetnine, smeštene u zgradi koja je istovremeno i arhitektonsko nasleđe i živi javni prostor?
Glavni arhitekta istorijskih spomenika Fransoa Šatijon upozorava da zatvaranje Kampane može biti tek prva u nizu mera. Delovi Luvra koji nisu prošli temeljnu obnovu potencijalno su kandidati za naredna zatvaranja, jer objekat sastavljen iz više epoha teško podnosi pritisak savremenog turizma i gotovo devet miliona posetilaca godišnje. Redovno održavanje, prema njegovim rečima, više nije pitanje komfora, već uslov da muzej uopšte funkcioniše.
Na potrebu ulaganja u infrastrukturu godinama su ukazivali i državni revizorski izveštaji, upozoravajući da pažnju ne treba usmeriti samo na nove programe i izložbe, nego i na osnovne uslove rada – statiku, krovove, instalacije, kontrolu klime. I sama uprava muzeja priznaje da postoje prostori koji su zastareli, oštećeni i nedovoljno prilagođeni standardima čuvanja zbirki u 21. veku.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Priča o Luvru podseća da ni najveće kulturne institucije nisu imune na zub vremena. Muzeji nisu samo vitrine za turiste, već složeni sistemi kojima je potrebna dugoročna briga, planiranje i ulaganje. Umesto dramatičnih zatvaranja u poslednjem trenutku, kulturna politika treba da prepozna održavanje kao investiciju, a ne trošak. Važno je napomenuti da je država Srbija poslednjih 10 godina uložila više od 1,5 milijarde evra u kulturu.
Piše: Nina Stojanović
