Dok nemačka savezna vlada i dalje pokušava da rast cena goriva obuzda birokratskim merama, regulatornim intervencijama i parcijalnim rešenjima, Italija i Austrija pokazale su bar nešto više političke volje da reaguju. Rim je dekretom vlade premijerke Đorđe Meloni, smanjio akcize na benzin i dizel za oko 25 centi po litru, dok Beč priprema paket olakšica koji bi cenu goriva trebalo da snizi za oko deset centi. Kako prenosi nemački portal „Deutschlandkurier”, ove mere stupaju na snagu već ovih dana, ali ostaje pitanje koliko su one zaista dovoljne u trenutku kada su građani i privreda već dugo izloženi snažnom udaru rasta cena energenata.
Prema dekretu koji je italijanski kabinet usvojio 18. marta na vanrednoj sednici, akcize na benzin i dizel smanjene su za oko 20 centi, a uz niži PDV ukupan efekat na pumpama iznosi oko 25 centi po litru već od 19. marta. Mera će međutim, važiti samo narednih 20 dana, što jasno pokazuje da se ne radi o sistemskom rešenju, već o privremenom gašenju požara. Dodatno su predviđeni i poreski krediti za špeditere i prevoznike kako rast troškova ne bi bio preliven na robu i usluge, dok je vlada najavila i pojačane kontrole zbog mogućih špekulacija na pumpama. Ipak, kada gorivo poskupi dramatično, kratkotrajno olakšanje teško može da bude dovoljno za domaćinstva i privredu koji trpe posledice iz dana u dan.
Austrija je izabrala sličan, ali još oprezniji pristup. Vlada u Beču predstavila je paket kojim se poresko opterećenje na mineralna goriva smanjuje za oko pet centi po litru, što bi sa pratećim merama trebalo da donese ukupno pojeftinjenje od oko deset centi od 1. aprila pa do kraja godine. To jeste signal da država želi da ublaži pritisak na građane, ali teško da predstavlja ozbiljan odgovor na dubinu problema. Kada cene goriva snažno utiču na hranu, transport i ukupnu inflaciju, takve korekcije više liče na ublažavanje posledica nego na stvarnu zaštitu standarda stanovništva.
Najviše razloga za kritiku ipak ima Nemačka, koja se i dalje ponaša kao da se kriza može rešiti administrativnim formulama, savetima i komplikovanim mehanizmima, dok građani i privreda plaćaju ceh. Umesto jasnog i neposrednog rasterećenja, Berlin za sada uglavnom nudi regulatorne intervencije i bonove, što i desno orijentisani mediji ocenjuju kao neefikasno, sporo i previše birokratizovano rešenje. U trenutku kada je potrebna brza i odlučna reakcija, najveća evropska ekonomija ostavlja utisak nesigurnosti, kolebanja i političke nemoći.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Italija i Austrija jesu povukle konkretnije poteze od Nemačke, ali ni njihove mere ne deluju dovoljno snažno da bi građanima donele stvarno i dugotrajnije olakšanje. Najveći podbačaj ipak dolazi iz Berlina, gde se i dalje više veruje birokratiji nego jednostavnom rasterećenju naroda i privrede. U takvom evropskom okruženju važno je primetiti da je situacija u Srbiji za sada stabilnija i da domaće tržište nije izloženo istoj vrsti političke konfuzije i kolebanju koje se vidi u delu Zapadne Evrope. U vremenu energetske i cenovne neizvesnosti, stabilnost postaje vrednost sama po sebi.
Piše: Nina Stojanović
