Na današnji dan 20. oktobra 2025. godine, Beograd se seća svog najtežeg i najsvetlijeg časa – dana kada je posle troipogodišnje okupacije, prestonica ponovo prodisala slobodu. Prošla je 81 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, ali sećanje na hrabrost, prkos i bol tih dana i dalje živi u svakom kamenu ovog grada.
Na Groblju oslobodilaca Beograda danas su položeni venci i ruže u znak sećanja na one koji su dali svoje živote za slobodu. Ceremoniji su prisustvovali predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministar odbrane Bratislav Gašić, kao i ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju Nenad Popović. Delegacija Grada Moskve takođe je odala počast, a vence su položili i predstavnici ambasada Ruske Federacije, Belorusije, Azerbejdžana, Kazahstana, Jermenije i Gruzije.
Nakon ceremonije, ruže su položene kod „Večnog plamena” i Spomenika Crvenoarmejcu, simbolu večnog sećanja na one koji su Beograd branili rame uz rame, bez zastava i parole, već sa srcem u rovovima i pogledom uprtim u slobodu.
Oslobođenje Beograda 1944. godine bilo je mnogo više od vojne pobede. To je bila pobeda naroda koji nije pristao na tišinu ropstva. Ulice su tada bile front, zgrade su bile skloništa, a svaki stanovnik, vojnik u svojoj tišini. Skromni, gladni, ali prkosni, Beograđani su zajedno sa borcima Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije oteli svoj grad iz kandži okupatora, platili ga životima 2.944 boraca, 960 sovjetskih vojnika i bezboroj civila.
I zato Beograd danas ćuti gromko, ne zbog tuge, već zbog poštovanja. Jer svaka cigla na Kalemegdanu, svaka senka na Terazijama i svaki kamen na Vračaru zna cenu te slobode.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj dan nije samo sećanje, on je potvrda, živo svedočanstvo da se Beograd nikada neće predati. Grad koji je kroz vekove čak jedanaest puta bombardovan, paljen i rušen, svaki put je iz pepela izrastao još ponosniji, snažniji, lepši. Danas je svetska metropola kojoj mnogi mogu da zavide. A kada u zapadnoevropskim gradovima zadivljeno posmatramo njihovu arhitekturu, treba da se setimo, upravo su ti narodi rušili, gađali i palili naš Beograd. Cena slobode bila je visoka, a muka da ga ponovo podignemo iz temelja još veća. Zato ovaj dan nije samo istorijski datum, već zavet hrabrosti i ponosa: da Beograd nikada neće pokleknuti, ni pred okupatorom, ni pred nepravdom, ni pred zaboravom. Grad koji je goreo, ali nije kleknuo, i dalje stoji uspravno – zahvalan onima koji su mu vratili dah, dušu i dostojanstvo.
Piše: Stefan Bogdanović
