Kada su u „Vestima“ saznali za nove nevolje samohrane majke Vuke Barbu (42) iz Mramorka kod Kovina, zbog iznenadnih nevolja sa zdravstvenim stanjem njenog najmlađeg sinčića, anonimna familija iz Sidneja nije časila časa i odmah joj je uputila pomoć od 500 dolara. I to nije prvi put da ova humana porodica u pravi čas šalje pomoć Vuki i njenim mališanima. Čine to od trenutka kada se Vukina priča prvi put pojavila na strani Humanitarnog mosta, što je više nego za pohvalu i divljenje. Samo što smo ovu pomoć prosledili na kućnu adresu ove samohrane majke troje mališana, posredstvom Redakcije „Vesti“ stigla je i donacija plemenitog Milenka Šipke iz Oberordorfa u vrednosti od 50 franaka, pa smo i ovaj dar čim pre prosledili Vuki i mnogo je obradovali.
– Koliko sam samo zahvalna ovim dobrim ljudima, ne može u reči da stane. Svaki put kada sam se našla u nevolji, oni su bili tu da nas izvuku iz nevolje. Zato nikada i neću moći dovoljno da im se zahvalim. Želim im svako dobro u životu i svaku blagodat, ništa manje nisu zaslužili. Blagosiljaćemo ih dok smo živi, jer zahvaljujući njihovom razumevanju i svesrdnoj podršci imamo i sopstveni krov nad glavom, što nikako nije mala stvar. Iako to ni izbliza nije luksuz i kuća je koja stalno traži neku popravku, jer je stara i u nekim delovima trošna, za nas je poput palate – rekla je u dahu Vuka.
Budući da njenom osmogodišnjem sinu Savi, kome je još kao bebi odstranjen tumor na mozgu, danima nije bilo dobro, Vuka će ga uz pomoć prispelih donacija odvesti u Beograd na dodatne preglede. Iako je prema godinama odavno trebalo da krene u školu, Sava ne govori, ne ide samostalno u toalet već nosi pelene i ima poremećaj u ponašanju.
– Sa Savom često ne znam šta da radim. Imao je brojne epi napade, teško mu je bilo šta pojasniti. Često je nervozan i agresivan, a ja ne mogu da shvatim zašto je to tako, niti kako da mu pomognem. Zato mora kod logopeda i defektologa, mora da se radi sa njim, a ja to ne mogu da mu omogućim. Zato ćemo ovu pomoć najpre utrošiti u tu svrhu i da dopunimo zalihe hrane – rekla je Vuka Barbu i dodala:
– Deo novca ću morati da utrošim i na popravku jednog dela krova koji prokišnjava. Ne smemo dočekati zimu sa takvim krovom. Popravila bih ja to, ali nisam imala od čega. Kad čovek živi od socijalne pomoći i onoga što uspe da zaradi u nadnici, teško je namiriti sve potrebe. Protekle godine potrošili smo i mnogo ogreva, zbog čega sam morala i da se zadužujem, pa da taj novac vraćam. Nisam imala kome više da se obratim za pomoć osim dobrim ljudima u dijaspori koji su uvek imali razumevanja. Nisu me izneverili ni ovog puta, zbog čega ću im biti doživotno zahvalna.
Deca na prvom mestu
Vuka Barbu, svojevremeno i žrtva porodičnog nasilja, ističe da su deca i njihova dobrobit uvek na prvom mestu.
– Za njih živim i zato me već od same pomisli da nešto ne mogu da im obezbedim hvata panika. Ne znam šta nam sutra nosi, ali ne može da se poredi s onim kroz šta smo godinama prolazili i torturu koju smo trpeli. Još jednom hvala svim divnim ljudima koji su nam pomogli kad nam je bilo najteže – iskreno će Vuka Barbu, koja je sa dečicom mnogo toga prošla, dok u njen život nisu ušli ljudi dobrog srca.
