Do polovine avgusta i prvog teksta u „Vestima“, siromašni i bolešljivi Smail Marukić iz zabitog sela Izrok kod Tutina jedva je prehranjivao suprugu Ifetu, ćerke Belminu i Sabinu i sina Elisa koji je, da nevolja bude veća, imao i još ima ozbiljne zdravstvene probleme.
Da nije bilo komšija i drugih dobrih ljudi iz ovog kraja, koji su Marukićima još pre nekoliko godina izgradili skromnu i još nezavršenu kuću, a često pomagali i u hrani, obući i odeći, ko zna šta bi se sve desilo sa ovom porodicom.
– Bili smo očajni, bez nade da će biti bolje, posebno zbog nemogućnosti da ležimo sina Elisa koji je progovorio tek nedavno, u šestoj godini. Ali, Bog nas je iznenada pogledao, prvo dolaskom reportera „Vesti“, a potom i posetom humanitarca i velikog čoveka Hida Muratovića. Oni su nam pomogli da se za manje od mesec dana naš život promeni za 180
stepeni. Zahvaljujući donacijama dobrotvora iz cele Evrope i Amerike mi smo sada drugi ljudi, dobro obučeni i obezbeđeni namirnicama, sredstvima za higijenu, ogrevom, lekovima,
knjigama i školskim priborom. Ovo je prva zima koju dočekujemo spokojno, bez straha da ćemo biti gladni i da će se deca smrzavati – priča Smail i dodaje:
– Evo, upravo nam je stigla donacija od 950 evra koju su nam iz Nemačke poslali Ferid Munišević i njegovi prijatelji. Ukupno nam je sakupljeno oko 5.000 evra. Dobili smo i kravu,
koja nam daje i po 15 litara mleka dnevno, a deca „brdo“ odeće i obuće, novi kompjuter, mobilni telefon, knjige i školski pribor. Hvala do neba Feridu Muniševiću i svim njegovim prijateljima!
Hvala neizmerno i drugim dobrim ljudima koji su nam pomogli, hvala „Vestima“ i Muratovićevom portalu Ljudske sudbine. U Boga se nadamo da će naša deca jednoga dana postati školovani i dobri ljudi i da će biti u prilici da pomognu drugima u nevolji – naglašava Smail.
Samo krava Šarka im je totalno promenila život. Deca imaju mleka koliko hoće, a sira već imaju i za prodaju.
– Kad dobijemo tele, pa potom još jednu kravu, moći ćemo da živimo od našeg rada. Posebno smo srećni što smo dobili dovoljno novca za lečenje, kontrole i vežbe sa logopedom u Tutinu i Novom Pazaru za našeg sina Elisa.
Ranije smo za svaki odlazak u Novi Pazar ili Beograd morali da se pozajmljujemo, a nekoliko pregleda smo i propustili. On hvala Bogu dobro napreduje, nadamo se da će iduće godine poći u školu, da će kao i sestre biti dobar đak i da će naša sreća biti kompletna –
priča Smailova supruga Ifeta.
Vredni i pošteni
Smail i Ifeta su vrlo radni ljudi, u Izroku i okolnim selima kažu, i vrlo pošteni i skromni. Namučili su se u životu, posebno Smail koji je sa deset godina ostao siroče. Uprkos donacijama koje im svakodnevno pristižu, sa decom odlaze u obližnje šume i tragaju za pečurkom, klekom, šipurkom i drugim šumskim plodovima. Tako su se prehranjivali godinama, jer drugih prihoda nemaju. Glavu porodice Smaila zatekli smo na jednom gradilištu u Ribarićima gde je, srešan što bar povremeno ima posla, koji nikada ne bira, fizikalisao za dnevnicu od 20 evra.
Kupatilo kao želja
Osim za lečenje deteta, što je iznad svega, deo sakupljenog novca biće utrošen za sanaciju i utopljavanje (oblaganje stiroporom) porodične kuće, nabavku jednog ili dva ležaja i namirivanje duga za struju.
– Najveća želja nam je da u kuću uvedemo vodu i da izgradimo kupatilo, da se i naša deca okupaju kao većina njihovih vršnjaka, da osete sve blagodeti ovoga sveta. Za sada još ne smemo da ulazimo u takvu investiciju, jer nam je dobijeni novac potreban za sina Elisa. Njegovo lečenje je apsolutni prioritet. Naravno, ako se ukaže prilika i kupatilom ćemo obradovati naše mališane – ističe Ifeta.
