U Nemačkoj se širi fenomen takozvanog „unutrašnjeg otkaza“, zaposleni rade samo onoliko koliko moraju, bez dodatnog angažmana i entuzijazma. Posledice su ozbiljne, narušena je atmosfera na radnim mestima, rekordan broj bolovanja i ogromni gubici produktivnosti koji se procenjuju između 119 i 142 milijarde evra godišnje, pokazuje najnoviji ,,Gallup Engagement Index“ (jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih globalnih pokazatelja motivacije i emocionalne povezanosti zaposlenih sa poslom i poslodavcem) za 2025. godinu.
Prema istraživanju američkog instituta ,,Gallup“, koji godinama prati motivaciju radne snage, samo 10% nemačkih zaposlenih pokazuje visoku emocionalnu povezanost sa poslodavcem. Iako je to blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, nivo angažovanosti i dalje je istorijski nizak. Čak 77% radnika slabo je vezano za posao, dok 13% potpuno bezvoljno pristupaju poslu, što znači da rade minimalno, kao sa „podignutom ručnom kočnicom“.
Stručnjak ,,Gallupa“ Marco Nink ističe da problem ne leži prvenstveno u radnicima, već u načinu rukovođenja. „Niska emocionalna vezanost nije pitanje ličnog stava zaposlenih, već posledica lošeg vođenja“, naglašava on. Kompanije tako gube ogroman potencijal jer zaposleni rade u svojevrsnom „energetskom štednom režimu“, uprkos tome što uslove rada često ocenjuji relativno pozitivno.
Ekonomske posljedice su značajne. Zaposleni koji su „unutrašnje otkazali“ imaju u proseku 9,7 dana bolovanja godišnje, dok visoko motivisani radnici izostaju znatno ređe, oko 5,6 dana. To povećava fluktuaciju zaposlenih, podiže troškove kompanija i dodatno slabi konkurentnost nemačke privrede, koja se već suočava sa stagnacijom i nedostatkom radne snage.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U trenutku kada Berlinu preti gubitak industrijske prednosti, ova studija predstavlja ozbiljno upozorenje. Bez promena u načinu rukovođenja i motivacije zaposlenih, Nemačka rizikuje da ostane zarobljena u začaranom krugu niske produktivnosti i masovnog „tihog otkaza“. Rešenje se upravo nalazi u većim platama i bonusima, kao i vraćanju ljudskog faktora u radno okruženje, poštovanja, poverenja i osećaja smisla u radu.
Piše: Stefan Stojanović
