Za samo pet godina, Vršačke planine prošle su put od gotovo potpunog odsustva jelena do vodećeg centra za uzgoj i raseljavanje karpatskog, odnosno evropskog jelena u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Projekat je započet 2020. godine formiranjem matičnog fonda od 50 jedinki. Danas se u slobodnoj prirodi kreće oko 100 jelena, dok ih je u uzgajalištu još 70.
Rezultati se vide i van brojki. Povratak jelena uticao je na rast populacije vukova i uspostavljanje stabilnije ravnoteže u ekosistemu, zbog čega se ovaj prostor danas svrstava među najuravnoteženija prirodna staništa u zemlji.
Iz centra na Vršačkim planinama do sada je širom Srbije naseljeno, prodato ili donirano više od 100 jedinki. Zbog ostvarenih efekata, projekat je dodatno proširen. Postojeće uzgajalište, koje se prostire na 45 hektara, dopunjeno je novim, znatno većim prostorom, tako da je ograđeno ukupno 86 hektara pogodnih za razvoj i gajenje jelena.
Do proleća se očekuje dolazak novih jedinki vrhunske genetike iz Kapošvara u Mađarskoj. Dugoročni plan podrazumeva da Vršačke planine postanu referentna tačka evropskog značaja za ovu vrstu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Projekat ima i snažnu ekonomsku dimenziju. Na Zapadnom Balkanu postoji oko 26 miliona hektara lovišta bez jelena ili sa minimalnom populacijom. Zahvaljujući klimi i podkarpatskim uslovima, ovaj prostor se pokazao kao idealan za uzgoj vrste prilagođene predatorima i brdsko-planinskim područjima. Povratak jelena tako spaja očuvanje prirode i održivi razvoj, uz potencijal koji prevazilazi granice zemlje.
Piše: Stefan Bogdanović
