Да ли сте чули за Таин? Није реч о новој врсти хлеба, већ о вековном сведоку српског страдања и истрајности. Таин је био основа оброка српских војника током Балканских ратова и Првог светског рата, ражани хлеб мешан у односу 70% раженог и 30% белог брашна, без много квасца, али са пуно симболике. Једна векна од 800 грама била је дневно следовање, енергетски темељ за све напоре, битке и гладне дане. Таин није био само храна био је поуздани пратилац, амајлија и сведок борбе за слободу.
Ово војничко благо спремало се од једноставних састојака брашна, соли, мало квасног теста и воде. Смеша се припремала споро, стајала је и до 24 сата пре него што би се хлеб испекао у поклопљеној посуди на високој температури. Тамна, испуцала кора значи да је хлеб успео. На фронту када је било могуће, Таин се јео уз сир, пасуљ, лук или суве шљиве, све што је могло да надомести недостатак нутријената. Најчешће, Таин је био једини залогај тог дана.
Историја бележи и потресне приче о њему. Војник Алекса Здравковић, по савету мајке, прво следовање Таина није појео већ га је носио као амајлију. Та векна пратила га је кроз све битке, и како каже предање ниједан метак га није окрзнуо. Многи војници су тако чували први Таин као заштиту. Преживели би после боја клечали поред својих торбица, љубили и захваљивали се тој векни. Амајлија Александра Здравковића данас је изложена у Музеју Понишавља у Пироту.
Виђење редакције “Српски угао”:
Таин није само хлеб, он је жива историја Србије у једној векни. Свако парче овог хлеба, није само оброк, већ аманет. Направите овај хлеб, испричајте причу о Таину својој породици. Кажите им нешто о победничкој војсци и сетите се славних предака.
ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ КАКО ПРИПРЕМИТИ ТАИН:
