Umesto nimalo omiljenih radnika koji seku struju zbog neplaćenih računa, stigao je pravi poklon za ovu nepokretnu ženu koja devet godina leži u postelji. I to od časa kada je u sedmom mesecu trudnoće pala u komu i preživela Žilijen-Bareov sindrom, retku bolest perifernog nervnog sistema.
Žal za Trepčom– Za svoje sadašnje stanje pomalo krivim i lekare koji su svojevremeno olako shvatali moju bolest i nikada se nisu ozbiljnije bavili mojim slučajem. Takođe, nisam dobila odobrenje za lečenje u banji Trepča u Srbiji koja je bila idealno mesto za moje oboljenje – kaže sa žalom Svjetlana svesna da je sada prekasno. A da li je zaista kasno za svaki pokušaj, očito nećemo saznati, ukoliko Svjetlana još jednom ne krene ispočetka. |
Postala je medicinski fenomen jer je bila četvrta u svetu koja je preživela ovo oboljenje. Tada su lekari carskim rezom izvadili živu i zdravu devojčicu Jovanu koja je sada sa devet godina najbolji đak u razredu.
Ipak, Svjetlana je ostala paralizovana uprkos prognozama lekara da će se za nekoliko godina njen mladi organizam oporaviti, i nikada nije potpuno stala na svoje noge. Prilikom naših prvih poseta Svjetlani pre sedam godina činilo se da će ova vesela žena svakog časa ustati iz kreveta. Uprkos čeličnoj volji i upornosti, vremenom se umorila i kao da se pomirila sa svojom teškom sudbinom.
– Da sam imala više novca, da sama odlazim češće na kontrole i na terapije, da sam kupovala potrebne lekove i da sam jela preporučenu hranu verovatno ne bih ostala prikovana za krevet – s uzdahom kaže Svjetlana, koja je najveći pomak u svom zdravstvenom stanju osetila pre nekoliko godina kada su joj zemljaci iz Australije u humanitarnoj akciji prikupili i poslali 6.630 AUD. Sa tim novcem je Svjetlana je odlazila na terapije u Zagreb gde je boravila po 15 dana, ali je samo odlazak i dolazak taksijem, jer nije mogla drugačije, koštao i do 300 evra. I tako sve, dok je bilo sredstava… A posle su je, kaže, i lekari otpisali…
– Raduje me što me zemljaci i čitaoci "Vesti" nisu zaboravili i što sam i dalje deo njihove pažnje. Hvala im od sveg srca. Ovo je veća suma novca, ali ja ne znam u što bih je pre potrošila: da li za svoju terapiju i lekove, da li za sanaciju kupatila koje je u raspadanju i u kojem se nemam gde okupati, ili za plaćanje duga za struju. Cifra je strašna – 5.500 evra. Mnogo puta do sada su došli da nam isključe struju, a mi nekako izmolimo da to ne urade, ali zato svakodnevno strepimo od svakog ko nam zazvoni na vrata. Imamo reč opštine za pomoć u otplati struje, ali ne znam da li smem više da verujem obećanjima jer ih je do sada bilo i previše. Ipak, sada nije vreme da o tome pričamo, nego pošaljite iz Srpske najlepše pozdrave za zemljake u Australiji. Neka vide i čuju da su nas u nesreći ipak usrećili – kaže na rastanku nasmejana Svjetlana Kljajić.
U dugogodišnjem snuIma li išta teže za jednu majku nego da gleda svoju nepomičnu ćerku? Ima li išta strašnije za jedno dete nego da pokušava iz dana u dan da probudi svoju mamicu iz dubokog sna? Tako prolaze godine u stanu Beograđanke Ljiljane Terzić čija je 28-godišnja ćerka Monika, zbog lekarske greške, ostala u stanju budne kome, a uz njen krevet dežura petogodišnja Helena, devojčica koja je u stanju da satima govori: "Ti si moja mama, ja sam tvoja Helena…" – Sve činimo da bi se Monikino zdravstveno stanje poboljšalo. Čvrsto verujemo da će doći dan kada ćemo se prepoznati, a Monika probuditi i nadoknaditi izgubljeno vreme – optimistički kaže Ljiljana Terzić kojoj smo u redakciji beogradskog dopiništva "Vesti" uručili donaciju plemenitih Zeničana iz Melburna, a koji su i ovoj napaćenoj porodici poslali 700 australijskih dolara za pomoć u lečenju njene ćerke.
– Iako još nismo sakupili dovoljno sredstava da bolesna Monika provede mesec dana u Atomskoj banji u Srbiji, specijalizovanoj za ovakve slučajeve, ne gubimo nadu. Ovaj novac, kojem se više nismo ni nadali, poslužiće nam kao i do sada da plaćamo fizioterapeuta, logopeda, akupunkturu, lekove i čajeve. Iako naša domovina Srbija ukida čak i invalidima, kao što je moja ćerka, subvenciju za struju, mi ćemo i to preživeti. Jer, eto pomoć stiže iz daljine, od onih od kojih ne očekujemo, i zato im dvostruko hvala na ovoh humanom gestu – poručuje Ljiljana Terzić.
POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
