Slučaj Tare Saleh, pro-palestinske aktivistkinje koja je zaposlena kao asistentkinja u školi u Malmeu uprkos otvorenim izjavama o „uništenju Švedske“, otvara duboku pukotinu u švedskom sistemu. Kako je moguće da osoba sa javnim tragovima radikalnih stavova i fotografijama sa oružjem prođe kroz proces provere i dobije posao u obrazovnoj ustanovi? I to ne bilo gde – već u školi, među decom.
Ovaj incident pokazuje koliko je birokratski aparat, inače poznat po pedantnosti, postao slep u želji da demonstrira „inkluzivnost“ po svaku cenu. U pokušaju da dokažu otvorenost i jednakost, institucije su zaboravile osnovni princip – odgovornost. Nije problem u tome što Tara Saleh ima političke stavove – problem je što su ti stavovi često bili puni mržnje prema neistomišljenicima, a njen onlajn nastup bio otvoreno nasilnički.
Roditelji i nastavnici, sa pravom uznemireni, pitali su se – ako ovakve izjave ne predstavljaju prepreku za rad sa decom, šta onda predstavlja? Odgovor nadležnih bio je tipično švedski – pokrenuta je „interna istraga“. No, dok se formiraju komisije i pišu izveštaji, poverenje u sistem već je ozbiljno narušeno.
Političke reakcije, koje sada traže odgovornost direktora škole i reviziju procedura zapošljavanja, dolaze prekasno. Školski sistem morao je reagovati pre nego što je slučaj postao javni skandal. Tara Saleh jeste pojedinac, ali njen slučaj pokazuje sistemsku slabost – strah od jasnog moralnog stava. U zemlji koja se ponosi tolerancijom, granica između slobode izražavanja i otvorene mržnje nikada nije bila tanja – niti opasnija.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Škola mora ostati prostor znanja i dijaloga, a ne sukoba i ideologije. Učionica nije mesto za političke poruke, a još manje za nekoga ko je pozirao sa oružjem i širio netrpeljivost. Takva osoba ne može biti uzor deci ni deo sistema koji bi trebalo da neguje toleranciju i poverenje.
Piše: Stefan Bogdanović
