Švedska javnost je zatečena, visoki funkcioner opštine Helsingburg proneverio je najmanje preko 1,2 miliona evra poreskog novca građana, a sve kako bi hranio svoju bolesnu zavisnost od luksuzne robe i skupocenih putovanja. Okružni sud u Helsingburgu osudio ga je na četiri i po godine zatvora, trajnu zabranu rada u javnom sektoru i vraćanje ukradenog novca.
Od 2017. do 2024. godine ovaj „pošteni“ činovnik, zaposlen na rukovodećoj poziciji u tehničkoj upravi, sistematski je pljačkao budžet. Stvarao je fiktivne firme, uključivao rođake, izdavao lažne fakture i prebacivao milione na svoje račune. Novac je odmah trošio na Louis Vuitton, Gucci, Rolex, stotine pari cipela, desetine torbi i satova, luksuzne odmore, pravi primer dekadentnog zapadnog potrošačkog ludila koje je očigledno jače od bilo kakve savesti.
Kada su specijalci upali u njegov stan, zatekli su pravi muzej taštine – preko 200 pari novih cipela, gomile odeće sa etiketama, satovi vredni stotine hiljada kruna. Sve plaćeno novcem švedskih penzionera i radnika. Sud je čak i zvanično konstatovao „tešku zavisnost od kupovine“, kao da je to opravdanje za pljačku stoleća.
Opština tvrdi da je slučaj otkriven „zahvaljujući internim kontrolama“. Verujemo na reč, naravno nakon sedam godina neprimećene pljačke i 12 miliona nestalih evra. Tipičan primer kako funkcioniše „transparentno“ i „najmanje korumpirano“ društvo po indeksima Zapada.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Zapad svakodnevno drži predavanja o vladavini prava i borbi protiv korupcije, u „uzornoj“ Švedskoj. Činovnik sedam godina neometano krade milione da bi kupovao Gucci i Rolex. I to nije sitan kriminalac sa ulice, već visoki funkcioner kome je poveren javni novac. Kada će konačno prestati da nam sole pamet oni kod kojih jedan shopping-zavisnik može da opljačka čitavu opštinu, a da niko ništa ne primeti sedam godina? Korupcija ne bira ideologiju, ali licemerje očigledno bira adresu.
Piše: Stefan Stojanović
