U Švedskoj svaki šesti učenik završava osnovnu školu bez uslova za upis u srednju školu . Prema najnovijem izveštaju Švedske agencije za obrazovanje ,,Skolverket“, prošle školske godine oko 20.000 đaka nije steklo neophodne ocene, a glavni krivac je matematika. Iako se švedski učenici i dalje solidno kotiraju na međunarodnim testovima, razlike među decom rastu, a socioekonomsko poreklo i dalje odlučujuće utiče na uspeh, prenosi ,,Omni“.
,,Skolverket“ u svojoj godišnjoj proceni stanja škole upozorava da je švedski obrazovni sistem sve više „podeljen“. Prosečni rezultati izgledaju pristojno u poređenju sa drugim zemljama OECD-a (međunarodna organizacija sa sedištem u Parizu koja okuplja 38 najrazvijenijih zemalja sveta), ali jaz između uspešnih i neuspešnih učenika se širi. Matematika je najčešći predmet u kojem đaci dobijaju nedovoljnu ocenu, što ih automatski sprečava da uđu na nacionalne programe srednje škole. Za upis je obavezno položiti švedski (ili švedski kao drugi jezik), engleski i matematiku, plus određeni broj drugih predmeta.
„Svaki šesti učenik ne postaje podoban za gimnaziju i često je matematika ta na kojoj sve pada“, izjavila je Anna Castberg, šefica odeljenja u Skolverketu. Ona naglašava da socioekonomski faktori i dalje imaju ogroman uticaj, deca iz porodica sa nižim obrazovanjem i slabijim primanjima češće zaostaju, a sistem im ne pruža dovoljnu ranu podršku.
Već godinama se ponavlja isti obrazac, veliki broj učenika, posebno u pojedinim opštinama i među decom imigrantskog porekla, završava osnovnu školu sa ozbiljnim rupama u znanju. Oni koji ne dobiju uslov upućuju se na uvodne programe u srednjoj školi, što im sužava izbor zanimanja i smanjuje šanse za dalje obrazovanje, ili bolje plaćene poslove.
Kritičari ukazuju da masovna imigracija poslednjih decenija, uz nedovoljnu integraciju i prenaglašeni multikulturalizam, dodatno opterećuju švedski školski sistem. Umesto da se insistira na strogim standardima i temeljnom učenju jezika i osnovnih predmeta, često se primenjuju „mekši“ pristupi koji na kraju štete upravo onoj deci kojoj je pomoć najpotrebnija.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švedska se danas se suočava sa realnošću duboke podele. Dok jedan deo učenika napreduje bez problema, drugi rizikuje da ostane na margini društva. ,,Skolverket“ poziva na jaču podršku i ranu intervenciju, ali mnogi se pitaju da li će to biti dovoljno bez temeljnih promena u pristupu integraciji i školskim standardima.
Piše: Stefan Stojanović
