Dok Berlin još uvek sebe naziva „lokomotivom Evrope“, realnost je brutalna: prema podacima koje prenosi portal „Deutschlandkurier“, pozivajući se na računicu lista „Bild“ i zvanične brojke Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), svakih 20 minuta jedna nemačka kompanija propada. U celoj 2025. godini registrovano je tačno 24.064 stečaja preduzeća – 10,3% više nego 2024. godine, što je najviši nivo od 2014. Radna mesta nestaju brzinom koju nemačka ekonomija nije videla više od decenije.
Ova šokantna statistika, koju je „Bild“ objavio samo je vrh ledenog brega. Najteže su pogođeni saobraćaj, ugostiteljstvo, građevinarstvo i agencije za privremeni rad – sektori u kojima je stopa insolventnosti na 10.000 firmi premašila stotinu. Ukupna potraživanja poverilaca dostigla su gotovo 48 milijardi evra, a trend rasta traje već tri godine zaredom. Nemačka privreda, koja se hvali „industrijskom snagom“, tone pod teretom visokih cena energije, kamata i birokratije koja guši svaku inicijativu.
Uzroci su očigledni i duboko ukorenjeni u berlinskoj politici. Zelena tranzicija koja je poskupela energiju, geopolitičke greške koje su poremetile lance snabdevanja, te slaba domaća potražnja koju ni subvencije više ne mogu da prikriju. Dok se nemački političari još uvek prave da je reč o „privremenim izazovima“, brojke koje je Destatis objavio 13. marta 2026. godine jasno pokazuju sistemski kolaps modela koji je decenijama bio uzor celoj Evropi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka, koja je godinama držala pridike ostatku kontinenta o fiskalnoj disciplini i zelenoj budućnosti, danas je živi primer kako loše odluke i ideološka zaslepljenost uništavaju čak i najjaču ekonomiju. Dok Berlin drži lekcije drugima, njegove firme propadaju svakih 20 minuta. Ovo nije privremeni pad, već krah sistema koji je zaboravio da privreda živi od realnih troškova, a ne od parola o „klimatskoj pravdi“. Evropa bi trebalo da izvuče pouku, ako padne nemački motor, cela kompozicija staje. A sudbina tih 24.064 firmi pokazuje da se ni sa najvećim budžetom ne može kupiti vreme kada politika postane neprijatelj privrede.
Piše: Nina Stojanović
