Vazdušna baza Sigonella na Siciliji postala je krajem marta centar diplomatskog zatezanja nakon što je Italija zabranila sletanje američkim vojnim avionima. Rim je blokirao letelice upućene ka Bliskom istoku zbog sukoba sa Iranom, jer su SAD planirale akciju bez prethodne dozvole. Alarm u vrhu odbrane aktiviran je informacijom da su letovi prijavljeni tek u trenutku dok su avioni uveliko bili u vazduhu.
Prvi je na nepredviđeni plan američkih snaga reagovao Lućano Portolano, načelnik Generalštaba, koji je o svemu hitno izvestio ministra odbrane Gvido Kroseta. Ministar je dobio potvrdu da ovoga puta nije reč o standardnim logističkim rutama definisanim sporazumima, već o operacijama za koje je neophodna posebna saglasnost.
Rezultat procene situacije bila je direktna naredba italijanskog ministra o zabrani korišćenja baze. Kroseto se pozvao na strogu obavezu da svaka aktivnost izvan okvira postojećih ugovora zahteva zeleno svetlo parlamenta.
Presudnu ulogu u ovoj odluci imao je takozvani „caveat“ – restriktivno pravilo koje sletanje dozvoljava isključivo u vanrednim okolnostima. Zvanični Rim, preko sedišta vlade jasno poručuje da se svaki zahtev za korišćenje vojnih baza razmatra pojedinačno i strogo prema međunarodnim ugovorima. Državna politika ostaje u okvirima koje je odredio parlament, bez ikakvog prostora za odstupanja od utvrđenih pravila.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U vremenu kada mnoge evropske zemlje slepo prate američke interese, Sigonella pokazuje da se i u NATO može reći „ne“ pogotovo kada se prelazi dogovorena granica. Italija time brani ne samo svoje zakone i parlamentarnu proceduru, već i dostojanstvo jedne nacije koja odbija da bude platforma za tuđe ratove.
Piše: Stefan Bogdanović
