Ako ste gledali Čuvare galaksije i poželeli da imate svog rakuna za ljubimca, možda imate sreće, jer studije pokazuju da ove životinje pokazuju „rane znake odomaćivanja“.
Rakuni su živahne i inteligentne životinje poreklom iz Severne Amerike. Smatraju se divljom vrstom i nisu pogodni za držanje kao kućni ljubimci… ali to nije sprečilo neke ljude da pokušaju.
U stvari, nije potpuno neuobičajeno u ruralnoj Americi da neki ljudi imaju svog „ljubimca“ rakuna. Čak je snimljen i film 1969. godine o dečaku i njegovom rakunu Raskalu.
Iako su nesumnjivo simpatični, prijateljski nastrojeni i pametni, nije preporučljivo držati ih kao kućne ljubimce zbog mogućnosti povrede, bolesti, i naravno, njihove sklonosti da istražuju i uništavaju sve što nije čvrsto zatvoreno.
Ipak, izgleda da ove životinje mogu biti pripitomljene pre nego što mislimo. Naučnici otkrivaju da rakuni razvijaju osobine povezane s domaćinstvom, piše Dexerto.com.
Nova studija sa Univerziteta u Arkansasu, Odeljenje za biologiju u „Little Rocku“, otkrila je da rakuni fizički menjaju svoj izgled u reakciji na stalne interakcije s ljudima.
Da bismo počeli, važno je objasniti da „pitome“ životinje imaju određene fizičke karakteristike, posebno kraće njuške, opuštene uši, manje glave i bele mrlje na krznu.
Ovo se naziva „sindrom domaćinstva“, a osobine koje se javljaju pomažu životinjama da prežive u sredinama s većim prisustvom ljudi.
Nakon pregleda gotovo 20.000 fotografija rakuna širom Sjedinjenih Država, istraživači sa Univerziteta u Arkansasu otkrili su da rakuni koji žive u urbanim sredinama, u proseku, imaju njuške 9 cm kraće od onih koji žive u divljini.
Nisu samo rakuni pokazali ovakve osobine; lisice i miševi koji žive u gradskim sredinama takođe imaju kraće njuške.
Kako rakuni nastavljaju da žive pored ljudi, njihova fiziologija se menja kako bi povećali šanse za preživljavanje u urbanim sredinama.
Prema biologu Adamu Vilkinsu, ovo može ukazivati da „kada divlje životinje počnu da provode vreme u blizini ljudi, postaju malo manje plašljive i možda čak počinju da pokazuju fizičke znakove sindroma domaćinstva“.
U stvari, lisice se već decenijama selektivno pripitomljavaju. Istraživački centar u Rusiji od 1960-ih godina uzgaja lisice sa ciljem da ih pripitomi, a čak ih i prodaje kako bi finansirao svoje istraživanje.
Međutim, upozorenje: ove životinje nisu dobri kućni ljubimci, a u nekim oblastima je i njihovo držanje ilegalno. Iako izgledaju slatko, i lisice i rakuni mogu biti prilično destruktivni (da ne spominjemo mirisni problem) i zahtevaju mnogo prostora i stimulacije u svom okruženju.
